На седници у школи
причају колеге како они најспособнији увек највише страдају. Од њих се тражи
највише труда јер су показали највише иницијативе и умећа. Неће се тражити од
оних које је баш брига или који су неспособни. Али је логично, што више радиш,
веће су могућности да грешиш, веће су шансе да дођеш у проблеме. Док они који
радуцкају - не раде, па не раде. Они су сигурни. Радуцкају, ето, да би се
одржали на површини. Вредне натрпају обавезама али и толиким простором за
пад да заиста и могу да падну, нарочито
кад се све више посматра по формализму но по смислу и суштини. Док лењи и даље,
ето, плутају на површини. Ако су слаткоречиви и подилазећи, неретко и напослетку
постану надређени. Јер кад се подвуче црта - ретко ко жели уз себе способне и
паметне, траже се покорни и бескичмени, по могућности нечији рођаци. Људи
радије бирају корист уместо смисла и узимање уместо давања - чак и када тобож
дају.
Слично је и са
онима који имају мало ширу перспективу. Ако видиш ствари које други не виде,
могу те видети као претњу.
Али све ово не
значи да је пожељно уклопити се у овакав систем (без)вредности. "Кад бисте
били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах
од света, зато вас мрзи свет." (Јн 15, 19). Да ли уме да буде тешко,
свакако да уме. Нагледао сам се праведника који страдају, могу слободно да
кажем да сам одрастао у таквој породици. Уз Бога, мој основни темељ јесте
родитељска истрајност у праведности, упркос свим спољашњим околностима, а знам
да нису биле ни наивне ни лаке.
Лако је бити
праведник међу праведнима, буди праведник међу неправеднима.
Лакше је славити
Бога у храму, сведочи Божију љубав и говори о њој и ван њега.
Лако је истрајати у
труду кад си окружен онима који те подржавају, но ти чини Божије и кад те
спутавају они који би требало да су ти најсроднији духом.
Једно је кад
говоримо о праведности и правичности на мрежама, но друго је кад људи
истрајавају у њој макар били гладни.
Вратимо праведност
у школске уџбенике. Кад смо пристали на то да корупција буде начин живота и
непотизам подразумевана појава? Кад смо дозволили себи да посумњамо да људска
доброта није силнија од ситне користи, и да поштење и доследност нису већи од
сваког привременог задовољства?
„Него суд нека тече
као вода и правда као силан поток.” (Aмос 5, 24)
Како је лепа блага
и проста душа!
Како је велико
чисто срце!
Колико је Бог ту
жив!
Човек се не може
наситити близине таквих људи, као кад се плућа не могу надисати свежег
планинског ваздуха!
Они окрепљују,
подучавају, омивају, радују.
Они побеђују.
Они увек побеђују.
Или боље рећи - Бог
побеђује кроз њих.
И због тих и
таквих, чистих, полетних душâ, душâ које вазда поскакују да обгрле небо, пишем,
причам, грлим, играм се, плешем.
Шта ће човеку свако
људско звање и признање, свака шушка у џепу , ако нема с ким да пева, нема с
ким да се радује, ако нема кога да теши?
Лепше је гладовати
крај оних које волиш но бити сит крај оних који тебе једу.
Лепше је плакати са
великом богоносном душом но смејати се продајући своју.
Да ли су ови избори
лаки? Не, никако, нарочито онима који имају породице, наравно да желе да их
прехране. Где је граница прихватања и усвајања духа овог времена, а где је
неопходно препознати црту преко које се не може прећи, остављам свачијој
савести и вери у Бога. Но сасвим сигурно ништа не оправдава кршење Његовог
позива на људскост, праведност, милосрђе, чистоту срца – и све оно о чему
говоре блаженства.
Бог све види, увек.
Боље је и умрети у правди, но живети мимо ње. И није случајно што је Узор лика
праведника – Сâм Господ Исус Христос.
„Показао ти је,
човече, шта је добро; и шта Господ иште од тебе осим да чиниш што је право и да
љубиш милост и да ходиш смерно с Богом својим?“ (Михеј 6, 8 )
„Блажени гладни и
жедни правде јер ће се наситити.“ (Мт. 5, 6)
„Радујте се,
праведни, у Господу; праведним приличи похвала.“ (Псалам 32)
„Дело је те стене
савршено, јер су сви путeви његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан
је и истинит.“ (Понз. 32, 4)
„Гле, ко се поноси,
његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.“ (Авакум
2, 4)
„У вечни спомен
биће праведник. ... правда његова остаје у век века (Пс. 111)
(Марко Радаковић)
.jpg)
Коментари