Пре него што је поздрав, „Христос воскресе“ са својим одговором је – исповедање вере у Васкрслог Христа. Можемо рећи да је то богослужбени дијалог, јектенија, попут оних: "Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа..." - на шта одговарамо: "Амин"..
Овај поздрав је, дакле, кратка јектенија у којој се исповеда вера у Васкрслог Христа и на извесни начин га то и чини молитвом у којој се прославља Васкрсли Христос. Зато атеисти или припадници различитих религија ни не морају да нас баш тим речима поздраве на Васкрс. Једнако што и ми нисмо у обавези да муслиманима Бајрам честитамо на турском – добра воља и жеља је сасвим довољна, макар и не делили иста веровања. Исто, уколико у неким хришћанским конфесијама овај поздрав није устаљен (иако сви верујемо у Васкрслог Христа), сувишно би било исправљати саговорника, но то, колико сам приметио, нико заиста ни не ради.
Многи православни не умеју правилно да учествују у овом једноставном поздраву, а главни разлог је недостатак богослужбеног искуства и/или основног познавања своје вере. Није добро подсмевати им се, нарочито у овим радосним данима. Они који желе да науче, научиће и ми можемо добронамерно да их усмеримо. Многи Васкрс своде на бојање јаја, јаку храну и објаве на интернету, ни не желе да науче, јер у Васкрслог Христа или уопште не верују или верују у Њега колико и у свој зодијачки знак, бабину амајлију и сановник. Но Боже мој, било је увек одмах обрадованих жена мироносица, и било је увек сумњичавих Тома који су се ка вери кретали, али и Симона гатара којима је хришћанство само један од начина да извуку највећу корист за себе. На послетку, Бог ће их препознати или неће, то је Његово. Наше је да свима сведочимо: Христос васкрсе, смрт је побеђена, живот живује! (Марко Радаковић)
Коментари