Свакако да је пожељно и потребно тумачење Божије речи али умовање ипак није нужни предуслов за спасење. Нарочито уколико протумачено не заживи у срцу и не повежемо са делима. Да је за познавање воље Божије и виђење небеских истина разум споредна ствар видимо у старозаветном примеру кад је анђео Господњи стао пред пут непослушном пророку Валаму (Бројеви 23). Валаму није било дато да види анђела, али га је видела његова магарица и због тога устукнула. Њен господар је тад у бесу почео да је немилосрдно туче и туче, спреман да је и убије, иако је то био први пут да није послушала. А Добри Бог само му је кроз ово дао лекцију, изостављајући било какве батине или казну.
И ако Бог отвара очи
једној неразумној животињи, која се у послушности господарима показала као
већа, истрајнија и смиренија, него људи у послушности Богу – а каквим се ми то
знањем смемо гордити и каква виђења мислимо да само науком стекнемо? Јасно, то не
значи да и умни људи не могу допринети бољитку заједнице нити задобити Духа
Светог, или да је свим осталима загарантован. Но Бог увек радије гледа у срце и
дело, него у реч или изглед.
(Марко Радаковић)
Сличан текст : Јуродиви
Коментари