Свети Григорије Палама којег
прослављамо друге седмице васкршњег поста значајан је због своје одбране Бога
Који се може познати. Живео је у време кад су ренесанса и хуманизам полако
улазили у људску историју и полако постављали човека као центар културе, науке,
уметности, па некад и богословља. И док не можемо порећи оне добре стране
којима су ови покрети допринели, они су покушали да стварност, па и Бога, виде
кроз „практичну примену“. Тако се Варлаам противио учењу да је Бога могуће
познати, док је Свети Григорије као свој главни аргумент износио чињеницу да је Бог постао Човек, и као
Богочовек свима видљив, конкретан, познат. Природа је створена али се у
најсавршенијем виду пројављује у заједници са Богом, и то савршенство се нама
јавило у виду Богочовека Христа. Виђење суштине Божије је немогуће људском
разуму, али је могуће да Га познамо преко Његових енергија, које нам се дају
кроз Свете Тајне. Свети Григорије брани стварност општења Христа са човеком у Причешћу.
После Васкрсења смо сасвим реално, на живи начин удови Тела Христовог. Други
долазак Христов је већ постојећа стварност у духовном животу хришћана: Царство
небеско је у нама (Лк. 17, 21). Таворска светлост, тј. светлост преображења је
и светлост „будућег века“. Упркос предрасудама које је Варлаам имао, Свети
Григорије није наметао неки мистицизам, већ је сведочио монашко искуство и бранио
православно становиште. Он је, у ствари, одбијао идеју Бога Који је далек и
недоступан у научној необјашњивости, и речима и опитом је сведочио библијско и
светопредањско учење о Богу Који је присутан у људској историји, присутан у
Цркви – Заједници, али и у животу сваке особе која Му се отвори. И човек Га
итекако познаје, и Он познаје њега. Свети Григорије Палама је, да
поједноставимо, говорио о Богу Који конкретно заједничари са човеком и о човеку који кроз тај сусрет познаје и упознаје Бога.
Коментари