Драги сви!
Важно, важно!
Теолошке
текстове, промишљања, кратке приче и сатире пишем скоро десет година и већина
вас је дуго уз мене на том путу, на чему сам вам захвалан. Иза нас је много
текстова, верујем преко хиљаду. Највећи и најлепши плод овог труда јесте да
моје речи допру до других, додирну их, можда оплемене и пруже наду у иначе
смутним временима. Такође ми је драго што сам пронашао и многе истомишљенике, и
сазнао да материјал помаже у настави веронауке, па и у беседама свештеника, итд
(доста сам се хвалио). Све ме то радује али негде осећам да је потребно да се
направи следећи корак.
Годинама
добијам подршку од вас, како преко друштвених мрежа, тако уживо, и то ми много
значи, многе поруке чувам и читам у
тренуцима пада воље за писање. За све ове године писања свега неколико
појединаца ми је дало и финансијску подршку, махом због сарадње на заједничким
пројектима. Јасно, не пишем нити ћу писати због новца, али у иначе
непредвидљивим животним околностима човек се запита да ли да дарује себе свом дару и хобију од којег нема никакве користи
осим поменуте, духовне; или да време и труд уложи у неки други посао, занат
којим би помогао најближима. Идеално би било да може све: и посао, и хоби, и
занат, и породица, и Црква, али ретки су
који то могу. Писање није уопште лак позив и то врло добро зна свако ко се њиме
озбиљно бави.
Напомињем
да не тражим помоћ јер није мени у животу лошије него просечном становнику
Србије. Само, ето, остављам могућност онима који могу и желе финансијски да подрже
мој рад, то и учине.
Ако можете и желите, подржите даљи рад блога уплатом на
рачун 205900103006761374 , прималац Марко Радаковић, 25101 Сомбор,
сврха: подршка за блог Авденаго. Мој мејл је marko.i.radakovic@gmail.com
Хвала вам свима.
П.С. Многи
ме питају за књигу и избегавао сам директно да одговорим јер ни сам не знам
одговор. Будући да се већина мојих текстова бави православним темама, логично
је да бих књигу штампао само по благослову Цркве.
Коментари