Морамо да схватимо да друштвене мреже и уопште интернет
не преносе стварну и реалну слику о животу и људима. Ја, рецимо, могу да пишем
о доброти и будем лош човек, да хвалим нечију објаву прорачунато а у ствари га
не подносим, или да вређам непознате људе јер имам личне фрустрације и
комплексе, те само желим да искажем агресију (ово је најчешћи случај за бесан
народ на интернету). Има, јасно, и великих истина, срдачних људи и добрих дела
који се пројаве кроз исте те мреже. Интернет је велика смеша лажи и истине, и
није здраво бити сувише популаран, нарочито за младе и још увек неизграђене
личности. Друга ствар, иначе туђе мишљење не би требало никоме бити претерано
битно. Важно је шта Бог мисли о мени и шта ја мислим о себи. Можда себично, али
за остале ме баш брига. Али ако се старам да ка Богу идем, а своју савест
одржим чистом, онда ћу се правилно односити према другима. А ако и поред тога
буде неумерених реакција, биле оне нереално добре или увредљиво лоше, људи могу
да ти звижде серенаду пред прозором или урлају бесне пароле, исто ти дође.
Као неко ко
се и сам срео са интернет насиљем ( не могу да кажем да сам био жртва јер ме је
било савршено баш брига за увреде који ми наносе гори од мене), имам два златна
савета за оне који се сусретну са истим: 1) блокирање и пријава корисника
(друштвеној мрежи или чак и полицији, с толико озбиљним претњама се нисам срео,
хвала Богу)
2) кад се
човек не осећа здраво на интернету, просто се од њега удаљи и окрене се
породици, правим пријатељима, доброј књизи, природи
Јасно,
постоје различите и драстичне ситуације, као и емотивно слабије или на други
начин већ повређене особе, нисам лајфкоуч да дам свеопшти рецепт или поставим
општу дијагнозу, али сасвим сигурно помаже да се ишчупају каблови с времена на
време.
Коментари