Сутра је Крстовдан, празник
посвећен Часном Крсту. Празник парадокса. На крсту су вековима убијани најгори
злочинци и био је симбол срамоте. На крсту је убијен и Син Божији. Од симбола
срамоте постао је симбол радости. Не поштујемо крст као оружје којим је наш
Господ убијен. Поштујемо га јер је у смрти на крсту побеђена смрт. Опет
парадокс. Бог слободно бира смрт због нас, да бисмо ми слободно бирали вечни
живот у Њему. Не целивамо и не клањамо се Крсту због материјала и облика који
носи. Крсту се поклањамо и Крст целивамо јер поштујемо Христову жртву и
добровољно узимамо на себе свој крст. Без роптања и без жаљења, захвални смо
Богу на добром, али и на злу које трпимо због верности Истини. Крстом је
изображен сусрет Бога и човека, и сусрет човека и човека - зато се обликом
креће вертикално и хоризонтално. У висину - ка Богу, и у ширину - ка другим
људима. Човек раширених руку, спреман да пружи загрљај, изгледа као Крст.
На Крстовдан се пости, јер је то
видљив знак захвалности Богу, скроман и од срца упућен подвиг. Крст нас не
штити сам по себи, магија је далеко од хришћанства. Бог нас штити кроз Крст,
али и то у мери наше вере и љубави, а пре тога и у мери Његове љубави и
милости. Ако смо тужни, усамљени, оптерећени бригом, знајмо да је Сам Бог то
искусио пре нас. И да је уз нас ако је наша брига племенита и наш труд
подстакнут љубављу. Празник Крста је празник свих нас. Јер нико од нас није без
њега. И камо среће да што чешће помогнемо једни другима, и понесемо терет,
свако по својој снази. Хвала Богу на Његовој љубави и жртви. На дариваном
животу. Нека је сретан празник!
Сличан текст овде
Коментари