Поштујмо сваки посао. По оном што рече Свети Апостол Павле, да глава треба
да поштује ногу и обратно, да је сваки уд у телу значајан, ма како наизглед
ситан он био.
Ја као вероучитељ не могу да знам колико је напоран посао једног лекара. Са
каквим знањем и пажњом он мора да приступа сваком пацијенту, колико фактора
мора да има на уму, колико и разумевања за нечији бол, баратања
администрацијом, фармацеутским компликацијама, итд.
И обрнуто. Један лекар не може да зна са каквим проблемима се сусреће један
наставник, колико је напорно у року од 45 минута причати, анимирати ђаке,
изазвати њихову радозналост и активност, провоцирати њихове дарове, имати
социјалну и психолошку вештину, разумети и појединачну породичну ситуацију,
касније све то и више од тога записивати, итд. Па опет у следећи разред, на
другачији начин, јер ниједан разред није исти, ниједан ђак није исти.
Ниједан пекар не зна са чиме се носи радник на градилишту, ниједан новинар
не зна какав напор улаже возач аутобуса. Радница у супермаркету не зна како је
свештенику, он не зна како је пољопривреднику.
Ниподаштавати иједно звање није у реду.
Лош посао, онај који не заслужује
поштовање, је само онај који није поштен и частан. Лош посао је онај који
укључује лагање, крађу, манипулацију, повређивање других, блуд, итд. И лењост
се мора избегавати.
Све остало је на похвалу. И сваки поштен посао има свој терет. Ако неко
није радио одређени посао, нема право да о њему суди. Било да је реч о чистачу
улице или Патријарху. (Радаковић)
Коментари