Христос
се молио Оцу у Гетсиманском врту. У томе је приказана унутрашња
борба сваког човека. Христос је, као и свако од нас, имао избор: да остане
доследан љубави и Својим речима, или да, због безбедности,
једноставно – побегне. Да заћути, склони се, порекне све што је говорио и
чинио. Будући да је Он Богочовек, и да је имао велику љубав, Он
остаје, зарад нас, до самог краја. Човек свакодневно наилази на такве ситуације
„у малом“. Треба ли да побегнем, склоним се, прилагодим се, или останем доследан
Истини до краја, па макар и све изгубио? Да ли да сачувам удобност свог живота,
или доведем себе у опасност? Знамо да Христос каже: „Ко хоће живот
свој да сачува, изгубиће га; а ако ко изгуби живот свој мене ради, наћи ће га.
Јер каква је корист човеку да цео свет задобије, а души својој науди? И какав
ће откуп дати за душу своју?“(Мт. 16, 25-26)
Не постоји и не може постојати удобан крст. То
је оно што смо заборавили. Нема васкрсења без страдања, ни радости без туге.
Али каква је само то радост! И како је та туга племенита и лековита! Боља него
безброј ситних и пролазних срећа!
За Христом се иде само носећи крст. (Мт. 16, 24) Али тај
пут води у Живот.
Христос васкрсе!
Коментари