Добронемарна смерница за све. Потребно је разликовати
веру и сујеверје, свуда, па и при поштовању светитеља. Ми свете поштујемо као
људе који су се својом љубављу приближили Богу, због чега им је Он даривао (и дарује
и даље) своју благодат. Ниједан свети не може да делује мимо Божије воље,
њихова могућност да помогну и чине чуда долазе од Бога. Без Њега, нити би
постојали, нити би били свети.Вера говори да ми свете поштујемо као пријатеље
Божије и верујемо да нам Господ може њиховим заступништвом помоћи, али ПО НАШОЈ
ВЕРИ И ДЕЛИМА и по БОЖИЈОЈ МИЛОСТИ. Дакле, ништа не иде механички, ни магијски.
А сујеверје каже следеће: ако желите да вас Светитељ
ВЕЧНО штити од болести и да вам срећу, довољно је да кликнете на дугме "share" и поделите икону. Често се при том говори како је
то тест вере, условљава се говорећи "ако верујеш у Бога, поделићеш",
сутра ће ти бити најбољи дан у животу јер си послао поруку двадесеторици људи,
итд.
Православље не зна за магију, нити су Бог и светитељ
апликације на нашем мобилном телефону. Православље је, у ствари,веома
једноставно: ако желиш да ти буде боље, буди бољи. Проблем је кад људи мисле:
да би ми било боље потребно ми је више новца, увек здравља, увек среће, итд.
Скроман и верујући човек зна да су далеко важнији мир у души, чисто срце и
осмех драгих људи. Он се увек пита: где сам пропустио да будем добар пријатељ,
вредан колега, где сам могао да ширим радост и саучесништво, а да сам посејао презир
или злобу? Увек се труди да од оног што му је Бог дао учини највише што може,
труди се да мирно прихвати оно што није у његовој моћи да мења и у свему се
препушта поверењу у Господа.
Сујеверан човек нема изграђено такво поверење, он жели да
поседује срећу, да утиче на Божије деловање према себи. Човек вере допушта да
Бог "поседује" њега и, можда парадоксално, тек тако постаје заиста
слободан и радостан.
Сујеверан човек је у страху од болести, несреће и смрти.
Човек вере, иако није имун на тај страх, лакше се пред тим опасонстима умири
јер схвата да Бог није само Бог срећних, здравих и богатих, већ је и Он Сам
искусио и несрећу, страдање и смрт. Што значи да у свим животним недаћама човек
мора да се држи Смисла и Љубави пре и изнад сопственог задовољства.
Сва "вера" сујеверног човека је мотивисана
страхом, полази од оног: "Само да ја и моји будемо безбедни". Човек
вере је мотивисан љубављу, а жеља за безбедношћу израња из те љубави.
Кључни проблем сујеверног човека је страх пред
неизвесношћу и опасностима живота. Човек вере, с друге стране, највише се плаши
себе самог. Овај први верује да би њему било боље, овај други верује да би он
био бољи.
Многи добри и драги људи ми шаљу те циркуларне поруке,
махом из незнања. Ето, моје је колико - толико да скренем пажњу, у најбољој
намери, са надом да нико неће замерити. Дељење таквих порука, осим што се
суштински коси са Православљем (па и логиком), неће никоме добро донети, чак
напротив, тиме показујемо своје маловерје. Боље је својим речима, топло
честитати празник, а још боље отићи у цркву и помолити се Богу и светоме за
људе којима желимо добро.
Слични текстови: Сујеверно онлајн Православље
Коментари