Шта је пост?

Пост је одрицање од мрсне хране, злих помисли, лоших сећања.

То је лоша дефиниција поста.

Немојте мислити о ружичастом слону. О чему сад мислите?

Дакле, немојмо говорити о посту као негацији, није важно шта пост није. Рецимо шта пост јесте.

Јачање воље. Сагледавање и осмишљавање себе, својих мисли, жеља, поступака. Стицање храбрости да признамо и поправимо своје недостатке. Окретање ка Богу. Молитва права, искрена, која нагони на плач па на осмех. Сусрет са ближњим. Сусрет са онима који ће нам тек постати ближњи. Тихо жртвовање себе зарад другог и Господа. Радовање свом крсту. Захвалност Господу на парчету хлеба на длану, могућности да другима будемо узданица. Захвалност Господу на Њему Самом и нама самима.

То је тек део онога шта је пост.

Није, дакле, толико важно читати има ли у  кексима млека у праху, колико је важно има ли нас пред лицем Божијим.

Не паничимо ако смо заборавили, па постили на уљу кад је требало постити на води, паничимо ако смо човека повредили или заборавили.

Можемо мерити минуте пре поноћи, у којима бисмо појели рибљу паштету пре сутрашњег Причешћа, али не можемо измерити своје дане на земљи и шансе које су пред нама.

Пост је загледање у те шансе, понирање у себе и пребивање са Христом и Светима. Ето Светих свуда око нас, сваке недеље пред Путиром.

Не причајмо како се одричемо овога или онога, јер су та „одрицања” тако споредна да их не треба ни помињати. Пост је пут задобијања благодати, освајања врлина, Богаћења и проналажења себе.

Нека нам је сретан и Богом благословен почетак поста!

 (на слици је отац Иван Мучалов, текст Марко Радаковић, блог Авденаго)