Свети Дух некад веома јасно делује кроз људе. После сусрета са људима духа човек осети слично благодатно дејство као кад учествује у Светим Тајнама. А и шта је Света Тајна ако не благодатни Сусрет?
Без пријатељства нема Цркве. Ближњима називамо особе које су нам блиске, које нам пријају. Пријатеље. То је Бог и то су Његови људи.
Човек може провести читав век у близини особâ које не сматра пријатељима. Осети њихову лаж, погађа га њихов цинизам или се не осећа природно у њиховом присуству. Разговор је усиљен, разматра сваку реч пре него што би је изговорио, прећуткује тајне. Крије осећања и самим тим, осећа се помало лажним. Зато избегава такве особе. Не би никад одбио да им помогне или учини, не би их назвао странцима или непријатељима, али душа, просто, не пријања уз њих. Немају духа.
Постоје и људи које можемо у једном
дану упознати и препознати дух којим се крећу. Они који нам постану велики
пријатељи макар се и веома ретко сретали. Разговор са њима је природан, спонтан,
тече као река. Сасвим смо искрени и то нас лечи. Смејемо се и плачемо без
устручавања. Откривамо истине о себи. Пријатељи
нам откривају ко смо заиста.
Човек духа ће имати много пријатеља
јер верујем да људи траже и чувају оне који у себи носе радост сусрета. Може постојати
више разлога због чега се осећамо усамљено. Можда ми сами немамо жељу за правим
и искреним дружењем, иза чега лежи доза себичности и чамотиње. Могуће је да не
умемо да разликујемо искрене људе од превараната, па су многи злоупотребили наше
добре намере. Ништа зато, ако смо повређени, држаћемо се оних који нас цене и
воле. Или су просто животне околности такве да смо тренутно окружени особама у
чијој близини нам није пријатно. Назовимо или обиђимо искрене пријатеље и
усамљеност ће проћи.
Немојмо лако одустајати од људи.
Нити се слепо држати првог утиска, макар често био и најисправнији. Особе стичу
и губе дух. Клону и уздижу се. Треба да будемо ту за њих. Христос је прихватио
друштво издајника Јуде, кукавице Петра, порезника Матеја. Прихвата и сваког од нас. Треба да се нађемо
људима. Ко зна, можда им Бог, и мимо нашег знања, преко нас пружи утеху и
снагу.
Коментари