Данас, на Ваведење, као и на сваки празник Пресвете Богородице, у Цркви смо читали јеванђељски одељак о Марији и Марти, Лазаревим сестрама. Често ме збуњивало његово значење. Марта се „поломи“ по кући, да Христа угости, а Марија седи поред Његових ногу и слуша шта говори, не мрда. Напослетку Марта каже: „ Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.“ Изненађујуће, Христос одговара: „ Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала који јој се неће одузети.“ (Лука, 10)
Аристотел, давно пре Христовог оваплоћења, говори о значају врлине, наводи оне најважније и указује на њихов значај да би човек досегао евномију – блаженство. Али истиче да се то неће десити тик упражњавањем и испуњавањем одређених врлинâ, особа мора да мења карактер, да саму своју личност учини „врлином“. Тада ће врлине чинити природно, спонтано, чинећи своје, али да би такву личност изградио, у томе се учи, слуша, вежба и труди. Ако бисмо користили паралелу са компјутерима, можеш се ти трудити да покренеш на њему најбоље могуће програме али залуд ако је хард диск слаб и не може то да покрене ваљано. Тако и људи, лепо је што се труде у умножавању врлина али залуд им ако немају Христове речи дубоко у срцу. Марија је изабрала да слуша Христа, да Њиме мења своју личност, дозвољава да Он „ојача“ њен „хард диск“. Марта све чини искрено, из добре намере, но омашила је суштину. Брине се и узнемирава да ваљано угости Христа, док је и Њему и њој далеко битније да Га слуша.
Ако бисмо поредили са данашњим крсним славама, можда би било јасније. Мало ли смо пута сви ми бринули и узнемиравали се да ли ће бити довољно хране, да ли ће бити довољно укусна, да ли ћемо позајмљивати столице од комшије, итд. Неретко смо толико у послу око угошћавања људи да не одвојимо квалитетно време да са њима попричамо, како опуштено, тако и на озбиљне теме везане за наше животе. Некад се чини да су људи „протутњали“ кроз наш дом а да нисмо људски ни попричали, но то је зато што смо оптерећени храном, пићем, гошћењем. Многи у свему томе, још страшније, сасвим прескоче одлазак у цркву! А да ли се сетимо Светитеља, нашег заштитника, ко је он и какав је, то тек.
О томе Христос говори Марти и свима нама. Не брини се и не узнемиравај, Марта, лепо је што имаш добру намеру али пре хране или пића Ја желим тебе, желим твоју пажњу и љубав. Није проблем твој рад и труд, већ та брига и узнемиреност која се кроз њега протеже, а која је напослетку постала усмерена против твоје рођене сестре. Није ли то већини познато? У организацији славе и стресу око тога неретко незадовољство усмеримо према највољенијима.
Овај догађај нас подучава колико већу важност од овоземаљсих брига има духовна повезаност (како према Богу, тако и према ближњима). Ако ставимо послушање и пажњу према Христу на прво место, наш живот ће природно „исијавати“ и пројављивати врлину и смисао, неће бити тик испуњавање обавеза и правила, нити ће у томе бити бриге и узнемирености.
И, наравно, ово се чита на Богородичне празнике, будући да је и ова Марија, Пресвета Богородица, показала послушање и пажњу према Божијој вољи и Промислу као нико никада у људској историји. И завршава се читање у цркви другим одељком, где Господу једна од жена која Га је пратила и слушала викне: „Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао!“ А Он рече: „Ваистину, блажени су они који слушају реч Божију и држе је.“ (Лк. 11, 27-28) Он овим не побија да је Његова Мајка блажена, напротив, он то потврђује, чак је и узима за пример оне која слуша и држи Божију реч, позивајућу нас при том све да се ка таквом блаженству крећемо, њу имајући као узор.
Срећан празник и дај Боже да, учећи од Лазаревих сестара, мало више будемо као Марија, а мало мање као Марта. И да исто очекујемо и од наших домаћинâ, усрдни разговор и искрену пажњу, а не да нам сва брига буде у томе колико и како ћемо јести и пити по крсним славама. Пре свега, имајмо Богомајку као пример и узор послушања и љубави. Срећан празник!
Коментари