„Шта ми прича Пера да си мене турио на интернет, бриши то одма'.“, гунђа отац Арса док му додајем шољу чаја.
„Нисам Вам ставио слику, него тако неке анегдоте, да је на поуку другима. Променио Вам име и тако неке детаље. Свиђа се људима много.“
„Па што не дођу у цркву кад им се толико свиђа? Они би да прочитају или одгледају нешто из флекаве фотеље, стисну онај лајк и диве се себи што су се тако духовно потрудили и подигли.“
„Неки ако напишу 'амин' мисле да су достигли исихастички подвиг.“, смешкам се ја. "Но истине ради, највише се свиђа онима који иду у цркву..."
„Не пратим ти ја те модерне токове, само се изнервирам, иовако сам нервозан.“, вели отац Арса и мало се игра оном кесицом чаја, умаче је и вади из вреле воде више пута, као да ће тиме она додатно пустити укусе. Напослетку је извади и кад је схватио да нисам донео тањирић, скоро љуто, невољно устаде да баци кесицу у канту, све подупирући длан да не капље по поду. Седе и овлаш обриса длан о стоњак.
„Таква су сада времена.“, ја сркнух кафу. „И свештеници виде да је интернет добро средство за мисионарење.“
„Ако. Нека, и треба. Али да Христа промовишу, а не себе. Свети Дух пуни храмове, а оне они.“
„Мислите да је то новији проблем?“
„Није то новији проблем, шта је теби. Стари и прастари проблем. Ала вас младих, мислите да је свака мука с којом се сусрећете само ваша и да ми матори то не разумемо, је ли?“
„Па нисам то рек'о...“, нађох се у чуду.
„Знам да ниси, ајде де, ја тебе тако зачикавам, ваљда си до сад на мене свик'о. Али чувај се таквог схватања, прилике се мењају, но суштина увек остаје иста. Бог је увек исти и увек нов, проблеми делују да су нови, но само прате моду, а они су стари. Истина увек обнавља, лажи увек разарају. Који ти је ово чај?“
„Не знам, који сам нашао.“
„Никакав ти је. Ајде, пробај.“
„Пијем кафу.“
„Као да ми неко исцедио црвену чарапу у шољу. Него, има један цитат из Светог Писма који је мене увек смиривао док сам се заносио како ћу бити велики теолог или пастир или шта ти ја знам, светитељ. Јасно, сви ми ка светости идемо, но не ваља ако човек умисли: е, сад ћу ја да им покажем, сад ћу ја велика дела да чиним! То ти је гордост која води ка прелести. И каже Господ: Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мојега који је на небесима.“
„То се подразумева, сви знамо тај цитат.“
„Да, али многи забораве шта следи после њега. Ваљда им згодно да забораве, ваљда их збуњује. Каже још Господ: 'Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и твојим именом чудеса многа творили? И тада ћу им јавно казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње.“
„Да, да, занимљиво.“
„Мене је ово као свештеника у први мах уплашило, и даље ме плаши, али као онај страх Божији, као онај који те подсећа на одговорност и несагледив дар који имаш од Бога. Замисли, чуда Божија заиста могу да се дешавају преко руке свештеника. Он исповеди и отпусти, и благодат се у човеку настани, наступи опроштај Божији. Он причести и сједине се људи са Христом. Он предводи молитву и болесник оздрави! Мало ли се чуда пред очима свештеника десило! Али он врло добро зна да се све то дешава од Оца, кроз Сина у Светом Духу. Бог Љубав чини чуда, док Га свештеници славе и име Му спомињу. Но неће они бити препознати као Христови због оног што Христос преко њих чини, а не, колега. Имају итекако личну одговорност, морају да сведоче животом, да се радују и да теше. Џаба ти и мантија и митра, без љубави Раја нема. И лако се може десити да ја први неславно прођем, кад напослетку умрем од овог досадног високог притиска... Или овог чаја, какав ти је ово мишомор?“
„Скуваћу Вам други, није проблем...“
„Ма проблем је, немам времена. Добро, ја да умрем, не бих Господу баш тако рекао, јер нас је подучио. А видиш, ови несретници из Његове поуке, они кажу: нисмо ли МИ демоне изгонили, нисмо ли МИ чуда чинили, Твојим именом... И Христос ће им рећи: е моји ви, то сам све време био Ја, и то сам вам Ја дао, у љубави према људима. Тако би многи данас рекли: нисмо ли у твоје име снимали се на интернету, и имали хиљаде пратилаца, и у твоје име демоне изгонили, и цркве зидали, и шта ја знам... Шта се још ради?“
„Кувају се у послушању чајеви.“
„Сад ћу ти га сасути за врат.“
(Марко Радаковић, слика Shirley Leswick)
Још од оца Арсе овде
Коментари