Да ли отићи
на крсну славу ако смо недавно имали смртни случај у породици?
Најједноставнији је одговор: учинити онако како се човек осећа и како би му пријало. На свадбе и рођендане је незгодно ићи јер су световна славља, често неспојива са тугом која се осећа. Крсна слава, међутим, то је сабрање око Светог и Христа Који је смрт победио. Крсна слава је продужетак евхаристије и наставље се на њу, тј. Царство небеско у малом, у нечијем дому.
Зато и они који су имали смртни случај не одступају од своје крсне славе. Они молитвено прославе Бога и Светог, како наш народ каже - "обележе" своју крсну славу. Свећа и даље гори јер је горела вековима у нашој породици,
погача, вино и кољиво су ту, као и наша молитва у цркви. Сабрање у дому махом
буде мање и скромније.
У реду је
отићи на крсну славу ако смо недавно имали смртни случај јер се таква, тиха и
молитвена радост не противи нашем стању, већ нас може и охрабрити и утврдити у
вери, окрепити лепим сусретима, очувати веру да ћемо се опет срести са нашим
драгим преминулима. Иако је разумљиво да некоме можда не би пријало да оде на
славу, и то је сасвим прихватљиво, свако се са болом носи на свој начин.
Нарочито је разумљиво одсуство уколико свечари не разликују јасно тиху, топлу,
молитвену радост крсне славе и уобичајени пир.
Коментари