Данас су
Цвети. Данас је Христос зајахао магарца и ушао у Јерусалим, свети град, а други
су Га препознали као обећаног Цара – Спаситеља. Хиљаде ходочасника је због
празника било у граду и многи од њих су чули за Христа, Његове речи и дела. Он
није организовао дочек Себи, дочек се десио спонтано, као топли одговор на
Његову љубав. Он није ушао у град на коњу, како је иначе традиција налагала да
владари улазе, но је ушао на магарцу који је симбол мира, а у римској култури
чак и симбол срамоте. Није носио љубичасти огртач или дијадему, што су били
симболи владара. Није чак ни говорио за Себе да је Цар – други су Га као Цара
препознали и дочекали. Стављали су хаљине куд је ишао, махали палминим гранама,
и веома необично: викали «Осана сину Давидову!». Осана значи „спаси нас, молим
те!’( Ὡσαννά , הוֹשִׁיעָה נָּא). Анђео је Јосифу у сну рекао да детету
дају име Исус (Мт. 1,21), што би значило «Бог спашава». И у томе се слагао
Божији план и жеља народа: Исус из Назарета ће спасити људе, Он је Помазаник.
Народ Га је дочекао као Оног који долази да седне на царски, Давидов престо,
јер је предсказано да ће Давидов потомак донети спасење народу и бити Месија.
Само што Христос улази као Цар Мира, на магарцу, без обележја земаљаких царева,
и спрема се за крунисање које је, у овом случају, не неки начин – смрт на
Крсту. Чак су му пре Распећа ставили круну и пурпурну хаљину, царска обележја,
и тако су, ругајући се, указали су на Његов прави призив. Његове убице, у
ствари, подижући Крст, постављају на престо новог Цара над царевима, који ће
Васкрсењем увести Свој народ у Обећну земљу, у Царство небеско.
Данас и ми
имамо активну улогу у препознавању и дочекивању Христовом. И ми кличемо «Осана,
спаси нас». И крећемо се по Његовој љубави, распростирући оно своје
најдрагоценије пред Његов пут. Срећан празник свима.
(Марко Радаковић)
Видео до предавања на ову тему овде.
Коментари