ГЛАД ЗА
ЕМАНЦИПАЦИЈОМ
Отворише
књижару у мојој вароши. Среће моје!
Отиш'о ја,
пребирам, има свачег лепог и занимљивог.
Наравно, чим
ме књига привуче, отворим и погледам прву страницу.
Руку на
срце, нису књиге скупе, него смо ми сиротиња.
И тако, прво
гледао то што ме занима, па онда пребирам међу оним тањим књигама, све мислим,
јефтиније ће бити, има мање страница и мекане су корице.
Наравно,
књига се не вреднује по килажи и материјалу, није књига кокош, али ја се
понадао.
"Могу
ли Вам помоћи?", пита љубазни радник.
"Разгледам
само.", велим ја горко, ето, чега год се дохватим није испод 900 динара.
За 900
динара могу купити кило пасуља, да једемо жена и ја целе седмице. Још да ми
остане за килу јабука и коре, па да направим питу. И још би ми остало за
бундевине семенке и два пива.
Вреди ли
мала Ремаркова књига толико?
Ах, ионако
ће да му умре цура, сваки пут му изгине цура, можда боље да прочитам нешто
историјско, ето "Дан у животу Римљанина".
Добро, ајд,
то је 700 динара, мож... Види лопова, који је ово фонт, 14, па ко штампа књиге
овим фонтом...? Проред скоро 2, па могли су иштампати да буде обима као свеска!
То бих
прочитао за дан. Кладим се да све то могу пронаћи на интернету. Изгледа као
чланак са Википедије.
Да ли сам
управо замазао папир својим палцем?
Заиста?
Зашто сам
пре одласка у књижару ишао у пекару и јео питу са шампињонима? Ко то ради?
Алав на
јело, шкрт на знање.
Није култура
за сељачину. Не требају мени књиге.
Ја сам од
оних који би само да ждеру и битишу.
Ма није то
мој отисак, овај је већи.
Добро је.
Види ову
жену, купила пола књижаре.
Благо њој.
"Али
зато је она тако мршава, а ти, Марко, имаш деведесет кила. Од тога осам у глави.
Радије би појео пет пита за шампињонима него се културно уздизао. Боље да си
остао то јутро гладан, ионако је пост. Видиш, тако се то ради. Купиш пет књига
и немаш шта да једеш. Наравно да ћеш тако бити мршав, ко не би?"
И ту ти се
ја заинатим.
Има и да
купим књигу!
Правац на
киоск код дилера половних књига.
"Дај ми
Ремарка!", велим ја сав еманципован.
"Мислим
да нема више.", вели човек, а мислим да ни он не зна има ли или нема, па
то је брдо књига наслаганих на гомиле. Ко ће сад гњурити по прашњавим књигама.
"Дај ми
Достојевског или неког Руса!"
Кад је бал
нек је маскенбал.
"Има
само ова од 500 динара, Сјенкјевич."
Мислим се,
да ли да му кажем да је Сјенкјевич Пољак, али нећу, нисам сноб да се ја ту сад
правим важан како боље знам белетристику од њега.
Нема ништа
што сам тражио... Али има да купим књигу!
Доказаћу
себи како ми није храна битнија од духовног и интелектуалног напретка!
Гледам ја,
претурам, ништа ми не држи пажњу...
На крају
купим Кувар из шездесет и пете за сто динара.
Књига
полураспала.
Али каквих
само рецепата има, људи моји!
Кад је жена
видела да књига има флека од јаја и уља скорених још шездес пете, да су ту неке
седе длаке међу страницама и да смрди на буђ - не дозвољава да је сместимо на
полицу. Каже, добићемо неку шугу.
Сложио сам
се с њом.
Али - пази
сад!
Не био ја
лењ, стрпљиво офарбам плавом темпером
странице споља, да се не виде дечије шкработине.
Ставим соде
бикарбоне да извуче мирис буђи.
Умотам
корице у папир од календара.
И шта
мислите, да ли је помогло?
Наравно да
није помогло, неко је кувао по тој књизи педесет година!
Стоји у
шпајзу, на поду, понекад нађем који рецепт и добро оперем руке после листања.
Ето, за мале
паре може се купити књига, остати еманципован и не бити гладан. (Mарко
Радаковић)
ФОТОГРАФИЈА ПОМЕНУТЕ КЊИГЕ:
Коментари