У Православној Цркви прослављамо свега три рођендана која су „ушла“ у црквени календар. То је Рождество Господа Исуса Христа (Божић), Његове Мајке (Мала Госпојина) и Његовог рођака и Крститеља, Светог Јована (Ивандан). Сви остали светитељи се махом прослављају на дан њиховог упокојења, тј. рођења на Небу.
Празник рођења Светог Јована је значајан из више разлога. Као прво, то је јасан показатељ да је Бог врховни Господар живота. Јованови родитељи Захарије и Јелисавета су дочекали старост без потомака али Бог може да победи и законе природе. Може, јер је Он сам те законе поставио. И није случајност што је радосну вест Захарије чуо баш кад је био у храму. Годинама, деценијама, молили су Бога за дете. И баш кад је био његов ред да као свештеник уђе у Светињу над светињама, анђео му каже: „Жена ће ти родити сина и наденућеш му име Јован.“ (Лк.1,13). А какав им се син родио! Христос га назива највећим рођеним од жене! (Лк. 7, 28)
У благодати Божјој се свако добро дешава. Зато треба чешће долазити у храм, дом Божји, јер Он јесте тамо. Стоје у храму анђели, као што су стајали пред Захаријом. Чују нас, виде и осете, прво Бог, па и анђели и свети који испуњавају Његову вољу, а и наши драги покојни с њима. Немојмо бити маловерни и мислити да Бог не може учинити све. Због своје сумње Захарије је био нем све док није послушао анђела и дао сину име Јован. Чим му се глас вратио, није престајао да слави Бога. И није више никад посумњао да нас Бог чује у Свом храму. У мери наше вере и љубави, али и пре тога, по Свом Свезнању и Својој милости.
Нека је свима срећно Рођење Светог Јована!
Коментари