Мало о овом
помодарству да се пише "Амин" свукуд. (Опет и опет... )
Немојмо то
радити. „Амин“ није нека магијска реч којом нешто написано добија додатни
„буст“ или значај, нарочито на интернету. Наше написано „амин“ такође не значи
да ће нам Бог само због тога помоћи, а о томе сам већ писао. Православљу је
непозната магија, то укључује и магизам речи. Чим сте означили да вам се нека
објава свиђа или да је волите, то значи да сте потврдили сагласност са њом.
Нема потребе да се пише Амин. Коме значи тај коментар и шта уопште поручује?
Опростите, али мени је то и профанисање те речи. „Амин“ је литургијска,
богослужбена, светописамска реч. И док је сасвим у реду да се литургијска
благодат и њено дејство шире свуда (што се вековима и дешава), искрено сумњам
да је наше сведочење и пројава те благодати у куцкању четири слова која често
исписујемо и испод садржаја који су нехришћански.
Многи мисле
да ће ако откуцају „амин“ на неки начин „пригрлити“, „усисати“ у себе било
какву „силу“, „благодат“, „моћ“ која се, ето, „магијски“ може „пренети“ преко
фотографије, текста или снимка! То је крајњи паганизам!
Тако се
недавно десило да људи рекламирају дизалицу која је, ето, игром случаја била
поред православног храма, да би добили преко хиљаду коментара „Амин“! Тако
секте деле позиве на сусрете, а наш народ види неки неумесни цртеж Господа Исуса
Христа и пише „АМИН“. И тако даље. Дакле, немојмо то.
Реч
"амин" је веома стара реч јеврејског порекла и можемо је превести као
"нека тако буде", "заиста", с тим што то има и обавезујући
карактер: ми ћемо се држати свега што је управо речено као непобитне истине и
тако поступати. Реч "амин" је изведена из јеврејског корена који
означава сталност, сигурност, чврстину. Њоме потврђујемо своје слагање с неким
(1 Кор 1, 36 ), прихватамо неко послушање (Јер. 11,5 ), узимамо на себе неку
заклетву и Божији суд који ће за њом следити (Бр. 5,22). На Литургији «амин» је
молитва: изражено поуздање у Бога и препуштање Његовој вољи. Зато и увек стоји
иза славословља. У Откривењу се Христос назива - Амин. То је зато јер је Он
испуњење и потврда Божјих обећања. Зато Христос многе своје изреке почиње са
"Заиста, заиста" илити: амин, амин (Ἀμὴν ἀμὴν како стоји у Јеванђељима, Јн. 1, 51 итд.).
То је било необично. Христос тиме указује да Он није само Онај који говори
истину, па је "амин" потврђивање управо реченог, већ, стављајући
"амин" на сам почетак поручује да - Он Сам је Реч Божија, Логос
Божји.
Пажљиво са речима.
Коментари