Отац Арса се, ваљда, уморио од тога да буде активан свештеник. Немојте ме погрешно схватити, он је добар као 'леба, али деценије истих или сличних проблема у парохији, болесна леђа и свакодневни стрес претворили су га у особу која једва чека пензију и нема длаку на језику.
„Видећеш кад дођеш у моје године.“, вели он
мени. „Ако доживиш.“
Баш сад у недељу после Литургије, кад је
почело дељење нафоре, започео је додатну беседу. Има обичај да тада дели неке
практичне савете. А баба Смиља стоји прва у реду и све држи преклопљене дланове
чекајући на'ору.
„Људи, ја вас молим, ова седмица је
богослужбено и молитвено веома испуњена. Знам да имате жељу да се исповедате
али ако може то мало брже. “
„Ју!“, оте се баби.
„Не морате одвојити толико времена да се
правдате зашто сте згрешили. Више се наслушам оправдањâ, него грехова. И
немојте ићи у ситнице, забога, и доносити спискове на којем пише да се грешком
нисте јавили комшији или нека друга којешта. Један ми донео списак, а заборавио
наочаре. Ја не умем да прочитам његов рукопис, а он не дозвољава неком трећем
да прочита. Изгубио сам сат времена док смо то протумачили. Само кратко и
јасно.“
Отац узе нафору и крену да је пружи баби
Смиљи која се сагну да му целива руку, али се он опет сети нечега, па настави:
„И немојте у поноћ на Васкрс долазити у
цркву надимљени од првомајског роштиља, или не дај Боже, пијани. Једне године
кад се календарски то подударало храм смрдео као пушница, Боже опрости. Довољно
је један такав да дође који се осети на огрев и пржене ћевапе, као онда. Боме
сам га окадио. Стојим испред њега, певам стихиру и кадим га као да је владика.
Па се после жалио, нек се жали коме 'оће. Нема смисла.“
Таман пође да најзад дâ нафору, бака се
опет нагну, али он се опет сети:
„И ако доносите јаја за Васкрс да се
освештају, немојте после да ми кукате ако је неко други узео ваша јаја. Како ја
могу да знам чија су чија јаја и да водим рачуна још и о томе? То су јаја, није
суво злато, јаје ко јаје, узмите које год, црквена општина увек обезбеди за
све. Већина људи и дође да им се освештају јаја, не дођу због Христа. Па створе
грају око тога чија су чија јаја. Ово је црква Божја, а не кокошињац. Ви и
јаја.“
Видим, некима непријатно, али не зарезује
отац Арса.
„Не долазе, оче, сви само због јаја.“
„А немој ме, Саво. Ти као дете у школи:
нисам ја, нисам ја.Чули су они којих се то тиче, да сад не именујемо људе, је
л' тако, баба Смиљо? Ајде, еводе ти нафоре, само полако. Оћеш још, ево. Попиј
после воде уз то. “
Текстови са оцем Арсом овде
(Slika: Shirley Leswick )
Коментари