Зашто је
Православље сасвим неспојиво са астрологијом? Разлога је много, но споменућемо
два пресудна.
Прво,
веровање у хороскоп је веровање да је наш живот условљен положајем звезда или
планета које су толико удаљене од нас да ми ту раздаљину не можемо ни да
појмимо. ). Астрологија је облик обожавања звезда. Пре него што верујемо у Бога
у Чијим је рукама наш живот, ми верујемо да су, у ствари, звезде „моћније“ од
Њега. Веровање у моћ звезда је прихватање судбине на коју ми не можемо да
утичемо, илити фатализам. Православно хришћанство верује у Божији план за
сваког човека али слободу сваког човека да се по том плану креће или не. Не
дешава апсолутно све по Божијој вољи (грех, рецимо) али се све дешава по
Његовом допуштењу. Речју, ми сматрамо да је наш живот у Божијим и нашим рукама,
и не можемо га ваљано живети без личне одговорности и делања по њој. Веровање у
судбину искључује личну одговорност. Нисам успешан у послу јер ми је такав
хороскоп, а не зато што сам лењ. Нисам срећан у љубави јер ми Јупитер није у
шестој у кући, а не зато што што сам сувише захтеван у вези. Итд.
Друго,
гледање хороскопа или било какво друго настојање да се позна наша будућност
указује на маловерје, страх и себичност. Мени је потребно да знам да ће мени
бити добро. Зашто? Ако је човеку срце на правом месту и ако је он уз Бога, ма
какво искушење да га снађе, он се поузда у Божију љубав, али њему тада ни није
најважнија његова лична корист. И тиме се заборавља оно Христово „тражите
најпре Царство небеско“, а камоли утехе да се не бринемо јер Бог чује наше
молитве.
Чак и
Библија отворено забрањује бављење хороскопом, па читамо у књизи пророка
Јеремије: „Не учите се путу којим иду народи, и од знакова небеских не плашите
се, јер се од њих плаше народи, јер је вера ових народа испразна” (Јер.
10,2-3). Слично и пророк Исаија : „Ако вам кажу: „Питајте врачаре и гатаре,
који шапћу и мрмљају”, одговорите: „Зар не треба народ да пита Бога свога?”
(Иса. 8, 19) А Данило отворено каже: „Тајне које цар иште не могу казати цару
ни мудраци, ни звездари (астролози), ни врачи, ни гатари, него има Бог на небу
Који открива тајне” (Дан. 2,27-28. И канони говоре о томе, 36. правило
Лаодикијског сабора из 369. г. одлучује од Цркве људе који израђују, продају,
купују или носе зодијачке знакове. Свети Јован Златоуст вели да, уколико смо
уистину руковођени звезданом силом, не постоји ни добро ни зло, јер оно што
чинимо чинимо зато што нама руководе звезде.
Додатно ћу
поједноставити. Живот је као партија шаха. На неке ствари заиста нисмо могли да
утичемо и заиста чине део нас, као што су наслеђене карактеристике (можемо рећи
ДНК), средина у којој смо рођени а која је опет утицала на нас, итд. То су
„правила игре“ која не можемо да избегнемо, то је оно што је ту, што нам је Бог
дао. Али ми имамо сву слободу да се крећемо куда хоћемо по табли, да бирамо
потезе, јер Бог нам је дао да ми одлучујемо, а Он да помаже, дошаптава потезе и
теши кад и изгубимо покоју „фигуру“, јер размишља много даље од нас. Позиција
ретроградне Венере нема ама баш никакве везе ни са нашим правилима, ни са нашом
игром.
Једном
речју, Бог зна шта ће се десити у будућности. Ми имамо поверење у Њега и свест
о својој одговорности. Православље и хороскоп нису спојиви.
Коментари