Људи су често толико уплашени живота да управо они сами оживљавају
сопствене ужасе. То је најочигледнији начин како сујеверје делује, рецимо.
Многи људи се толико плаше петка тринаестог да престрављени седну на возачко
место, изазову судар и за то криве петак тринаести и судбину, при том
потпирујући свој страх и не увиђајући да је њихова (не)срећа углавном у њиховим
рукама. А Бог, добри наш Бог, чека и чуди се зашто људи толико лакше поверују у
четврти лист детелине него у Њега, Који им је подарио живот, Који их прати и
чува толико често да тога нису ни свесни.
Лоше је све препустити Богу јер тиме
постајемо незахвална деца и лењивци.
Горе је сасвим се поуздати само у свој труд јер тиме постајемо горди и себични.
Најгоре је веровати у слепу судбину, сујеверја, враџбине и којешта, јер тако
постајемо кукавице, параноици и
безбожници.
Најбоље је веровати и поуздати се у Бога али и препознати животне шансе и личне дарове,
и учинити све од себе да будемо боље особе, да што више волимо ближње и да се
тиме приближавамо Богу.
Марко Радаковић
Слични текстови: Сујеверје онлајн, Циркуларне "верске" поруке, Црвени кончић, Православље и судбина
Час веронауке о сујеверју овде. (ВИДЕО)
Коментари