Као и сваке године, примећујем огромно оптерећење по питању јестиве стране поста. Да ли овде има уља, смеју ли ови да посте на риби, да ли деца могу мање, да ли је млечна киселина мрсна... Не мари и сасвим разумем, ако је неко почетник у подвигу и потребно га је усмерити – ово је, чак, и сасвим уобичајено за почетнике. Али људи који годинама, деценијама, живе литургијски, да ли им је тешко да срцем усвоје или одбијају да схвате, истрајавајући у формализиму? Нико од њих да приупита за савет која би добра дела милосрђа могао да учини сходно својим могућностима, или како да се без задршки загледа у најмрачније делове себе да би их Христос просветлио. Сви запели за воду, уље, рибу... Пише састав на конзерви. Не критикујем, но у доброј вољи и бризи велим. Нећемо пред Бога доћи са списком као на паковању: "гуар гума, конзерванс" ,па Он да чита све што смо трошили. Све ће то проћи кроз нас.
Важније је чисто срце, искрена дела, прочишћујући плач у молитви, чврсто поверење у Бога. Кад најстрашније страдаш, да кажеш искрено: слава Богу за све! Не пише то на конзервама. Храна није неважна, далеко од тога, али је најмањи део подвига. Потребно је за време поста да се особа сасвим и свесно распадне и да допусти Богу да је опет састави. Не ти сâм да се саставиш, и твој подвиг да те подигне и учини светим, но Бог да те састави и надахне, да те "створи" наново. То је пресаздавање. То боли до сржи, духовно крвариш и ломиш се, а и тело осећа тај вапај, јер и Христос је знојио крв у молитви... Боли до граница издржљивости али и обнавља у вечности.
Волиш до краја, скоро да "нестајеш" у љубави, нестаје сваки горд део тебе, да би се пронашао у пуноћи Другога.
Умиреш и васкрсаваш у Христу.
Какво сад уље, сојин лецитин, каквим се ситницама ми оптерећујемо... Уморих се од објашњавања...
Сличан текст овде
Коментари