Савремене јереси о анђелима

Погрешна учења о анђелима нису новина. Црква се, рецимо, раније сусретала са склоношћу људи да обожавају анђеле, против чега говори 35. правило Лаодикијског сабора: „Хришћани који остављају Цркву и сабирају се у част анђела, пошто су се тако одали идолопоклонству, анатемишу се.“ Живимо у ери интернета, кад се писана и усмена реч шири брже него икада раније. Уједно је све заступљенија „индивидуална духовност“, у којој свако може да пробира „духовне“ садржаје сходно својим потребама и жељама. Људи све ређе признају ауторитет Цркве у стварима вере, већ сматрају да могу сами да разликују истину од лажи, у чему лежи замка и опасност. Погрешна учења о анђелима су се показала као веома погодан начин да се људи заведу и задобију, некад и у незнању усмере на странпутицу. Изложићемо само нека од њих. Такозвана „анђеоска терапија“ позива на ритуале током којих би, наводно, учесници ступили у контакт са анђелом чуваром или неким другим анђелом. Анђели том приликом „зраче своје енергије“ и исцељују учесника од навике пушења или озбиљне болести.

Организатори и „терапеути“ су ништа друго до надрилекари и шарлатани. По православ- ном учењу, хришћани нису у могућности да на било какав начин контролишу анђеле. Погрешно је сматрати да би анђели били послушни и покорни ритуалу који изводи човек или да би уопште делали мимо Бога, Који се у свему томе ни не спомиње. Ово је магијско виђење стварности, сасвим страно Православљу. Знамо и који су то анђели који делају независно од Бога или противно Њему. Ми их називамо демонима. Православни хришћани се у љубави моле Богу и светим анђелима. Уколико и молимо за исцељење или помоћ, не можемо да контролишемо вољу Божију или делање светих анђела. То би било гордо и себично и за помислити. Даљи уплив магијског поимања стварности видимо у такозваним анђеоским бројевима. Различити сајтови нуде различите начине за рачунање личног анђеоског броја, који наводно много тога говори о нашем анђелу чувару, те и о нашим потребама. Све су популарније и „анђеоске карте“. Објашњење истих је збуњујуће. Аутори карата наводе да су надахнуте Јунговим учењем о архетиповима, те су анђели, виле, сирене, итд. само представе личног или колективног несвесног. При извлачењу карата, учесник добија плитке животне савете и њу ејџ мудрости, већ по обичају повезане са пантеизмом, магијом, индивидуалном „духовношћу“, итд. Међу картама, осим анђела и сирена, ту су и карте за „свеце“ и „Исуса и Марију“. Овим се хули и на Свете и на Логоса Божијег, Чији је лик на картама уз богиње и патуљке, и Који се сагледава само као једна у низу идеја погодних за алегорију о „човековој спиритуалности“. Сасвим је недопустиво да било ко православан посеже за овом варијацијом тарот карата. 

Реики организација тврди да није ни секта, нити да практикује магију, као и да се реики пракса не дотиче ичег религиозног. Али. на свом сајту исто тако наводе како је Христос за Своја исцељења и чуда користио „животну енергију“, као и Буда. У оквиру различитих техникâ постоји анђеоски реики, арханђелски реики, анђеоски реики 2, итд. На анђеоском реикију 2, тврде да ће се учесници „сјединити са светлошћу арханђела Разаила, Ханиела...“, које називају „Божанским светлосним енергијама које постоје милионима година“. Даље се нижу схватања како, рецимо, арханђео Разаиел повољно утиче на очи, синусе и нос, а Ханиел „претвара тугу и празнину у радост и љубав“. Ми на основу Божијег Откривења и учења Отацâ врло добро знамо да свети анђели нису божанске енергије. Учење о божанској енергији (коју ми називамо благодат) најбоље је формулисао Свети Григорије Палама. 

Он је, поред осталог, изнео и православно учење по којем божанске енергије немају своју личну ипостас и не постоје независно од Свете Тројице. Манифестују се кроз ипостас, али оне нису ипостас. Анђели су, као и ми, Божија створења са својим ипостасима. Бог је нестворен, бесконачан и вечан, а анђели су ипак ограничени и створени. Бесмртни су само по дару Божијем, не својој суштини. Модерни лајф коучеви имају стотине хиљада пратилаца на интернету, под утицајем њу ејџ идеологије погрешно уче о анђелима, по- везујући их са „личним напретком“. Појавили су се и „анђели зодијака“, што је неспојиво. И тако даље. Не постоји ни један једини пример изнет у Светом Писму или Предању који указује на то да су људи могли да контролишу анђеле. Анђели су прилазили људима, искључиво по Божијем допуштењу и благослову, да пренесу вест, упозоре, спасу од неприлике, или да људи виде њихово слављење Господа. Савремене јереси сматрају да се анђелима можемо служити као неким средствима, у терапеутске сврхе, било физичке, психичке или духовне. Лажни учитељи себе називају посредницима у таквим „исцељењима“, често тиме стичући материјално богатство. Православни се према светим анђелима и светим људима односе с дубоком љубављу. Обраћају им се молитвеном скрушеношћу и смирењем, као својим заступницима пред Богом, прихватајући могућност да молитве можда неће бити услишене уколико то није Божија воља. Толико поверење у Бога и таква љубав, она која „не тражи своје“(1Кор 13, 5) сасвим је неспојива са савреме- ним јересима. Као православни, призвани смо да чувамо и живимо чистоту учења наше Свете Цркве, чувајући се од лажних учитеља.

Марко Радаковић, катихета у Средњој медицинској и Средњој пољопривредно прехрамбеној школи у Сомбору

Текст је објављен у септембарко-октобарском броју „Православног мисионара“ за 2022. годину. (Број 387.)