Не може тама бити
већа од светлости. Где је и зрак светла, тама се смањује. Колико год тама била
страшна, тај зрак светла неће се смањити. Једна упаљена свећа може обасјати
пут, спасити хиљаде људи. А што је више упаљених свећа, то је пут пред нама
јаснији.
Допиру до нас вести
о нељудима. Многи од нас су видели или доживели њихова недела, били повређени
њиховом речју. Имена им нећемо спомињати, осим у молитвама. Молимо се да их
Господ уразуми, да им усмери кораке ка Њему. Једини начин да савладамо насиље
или равнодушност којим су нас други ранили јесте да будемо бољи, не да бисмо се
над њима уздигли, већ да бисмо живели и кретали се по Смислу давно усађеном у
нама. Не вреди у испразним причама трошити речи на опис туђег греха, ни псовати
имена оних који су се о нас или ближње огрешили. Тиме придајемо огромну важност
њиховим поступцима. А свете људе, наше стубове и узоре, остављамо по страни.
Спомињимо, боље, имена великих људи. Оних који су светионици, сведоци, који су
увек решени да пред човеком буду људи, а не сенке. Неделима ће Бог судити
касније, и треба. Али спомињимо дела и она нека нам буду узори, нека нас подстакну
да следимо њихов пример.
Никада тама није
надвладала светлост, нити ће. Колико год нељуди било, који помрачују и
повређују, не могу сви скупа победити једног јединог човека. Милијарду помрчина
не може умањити величанственост једног свитања, безброј злочинстава не може
пољуљати један чин љубави. Он је постојан и чврст, гранитан, сâм Бог држи
његове крајеве.
„Беше светлост истинита
која обасјава свакога човека који долази на свет.“ (Јован 1, 9)
Оставимо таму онима
који би да у њој пребивају. Па светлимо. Јер Бог ја први обасјао нас. Примамо
светлост од Незалазне Светлости. Можда Бог и кроз нашу љубав обасја оног који
се чини да је највише изгубљен, ко зна? Свако
нека понесе своју искру, ма колико она мала била, ма колико мислили да никоме неће
обасјати пут. Упали своју искру и понеси је међу људе. Човек без светлости у
себи није човек, јер, нити може себе јасно видети, нити свој мир пронаћи. Светлост
Христова просвећује све. Кад Његову светлост упериш да другима обасјаш пут, ти
проналазиш и свој пут. И камо лепе среће да сви засјамо, да горимо, изгарамо,
па би од сваке помрчине која нас задеси убрзо настао дан.
Време је поста.
Време је да схватимо да је Господ самим тим што нас је Својом Шаком спустио на
тле овог света и запалио жижак живота, љубави, вере, наде - самим тим Он од нас
очекује да Његовом Светлошћу сијамо другима. Сваки трен потрошен мимо тога је
адамовко сакривање од Смисла.
Топла реч,
сусретљив осмех, пружена рука, била која помоћ – толико труда да бисмо неком
повратили наду.
Кило брашна, литар
воде, одећа коју, често бесмислено држимо у ормару. Толико да се одрекнемо да би други могао изаћи из
беде.
Помоћи, свако
сходно својим могућностима – ето колико је потребно да се буде човек.
Живи Христом - и
стећи ћеш много пријатеља, јер Лик који је у другима препознаће Лик који је у
теби и насмешиће Му се. Препознаћете се један у другоме, као откривена браћа,
јер сте исти Лик очували чистим. И радоваћете се, препознати и зближени у
Христу. А они који не желе да стоје пред Богом и људима, већ стоје сами и у
тами, никад не могу осетити ту и такву радост.
Где је и зрачак
светла, тама се смањује. Твој зрачак је веома важан.
Не заборави то
никада.
Пред нашим ближњима
и пред Господом наша светлост не сме да згасне. Угасиће се само ако ми сами одустанемо
од ње, уплашени мраком. Но не бојмо се мрак не може да угаси светло. Нарочито
кад знамо Ко нама обасјава пут.
Много је молитава које нам леже у срцу као
плач створења свесног своје ништавности и као радост ишчекивања пуноће сусрета
са Љубављу и Смислом. Много је душа којима је само потребан сусрет, отвореност,
којима треба бити пријатељ, много је људи уз којих једино и можемо бити људи.
Не можеш бити човек
без човека, као ни ватре што нема без искре друге ватре, ма колико мала та
искра била. Ма колико.
Твоја, моја, наша
искра - и светлости ће опет бити.
Хајдемо у свет да
светлимо. Јер то је наш призив и наше звање!
„Ви сте видело
свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.Нити се ужиже свећа и меће под
суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.Тако да се светли ваше
видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на
небесима.“ ( Мт. 5, 14-16)
„У њему беше живот,
и живот беше светлост људима. И светлост светли у тами, и тама је не обузе.“
(Јован 1, 4-5)
Марко Радаковић
Слични текстови овде
Пратите преко инстаграма овде
Коментари