"Ви сте со земљи: ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она већ неће бити ни за шта осим да се проспе напоље и да је људи погазе." (Мт.5, 13) Многи су сматрали како ове Христове речи значе како хришћани "дају укус" свету, али тешко да је имао то на уму.
У Јеванђељу по Луки видимо појашњење за бљутаву со: "Није погодна ни за земљу ни за гнојиво, него је проспу напоље. Ко има уши да чује, нека чује." (Лк. 14, 35). По свему судећи, узимана је со из Мртвог мора које, као што знамо, има соли у изобиљу. Но тада то није била само со, само натријум хлорид, већ и многи минерали потребни за ђубрење земље. Они би штитили од корова и хранили биљку, да би она пружила добар плод.
Дакле, со мора бити пуна минерала, тј. слана, у непосредном контакту са земљом. Како је могуће да она уопште обљутави? Једино ако би трговци со мешали са песком, да подвале и зараде. Тада би преварени со просипао јер је изгубила своју функцију. Тако и хришћани, ако се сувише "помешају са земљом", тј. прилагоде се свету без Бога, све мање су со, све више прашина, они не чине да се роди плод.
Како хришћани чине да се роди плод? Ове речи о соли у Јеванђељу се налазе одмах после блаженстава. Дакле, тиме што су милостиви, кротки, чисти срцем, миротворци. И Господ је знао да ће кроз такво понашање стећи непријатеље, те каже да су блажени и сви они прогнани због вере у Њега, сви они који не пристају на свет без Бога, без Истине, који не бљутаве. Хришћани друге оплемењују својим врлинама и благошћу, те их и штите од корова, тј. упозоравају на зле појаве у друштву.
Велика је и дивна одговорност, бити со свету. То значи да смо хришћани у храму и ван њега, Христови на послу и на пијаци, Христови и под разним спољашњим притисцима да одустанемо од Његовог призива. Не бежимо ми од света, но га приводимо Богу, у њему смо, у непосредном додиру, да "солимо земљу" . Не намећемо своју веру али је живимо и тиме најуспешније проповедамо. Не мрзимо никога али не одступамо од љубави Божије ни због кога.
Ми смо сви со и препуштамо се да нас шака Господња поспе куд треба и коме треба. Наше је да не обљутавимо, наше је да волимо до краја.
(Марко Радаковић
Сличан текст: Светлост свету
Коментари