Наш народ,
на жалост, хришћанске празнике чешће сагледава кроз обичаје, но што слави Бога
и служи Му због догађаја кроз које нас воли и спашава. А увек треба прво да се
питамо за суштину и смисао, и да се на неки начин „укључимо“ у прослављани
догађај. Да, и кроз обичаје, али нипошто само кроз њих.
Зашто је
Васкрс највећи хришћански празник?
Суштина
Васкрса је савршено сажета у његовом тропару (краткој црквеној песми): „Христос
васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима који су у гробовима живот дарова!“
Бог Син узима људску природу и, волећи до саме смрти на Крсту и након ње,
приводи људску природу ка заједици Свете Тројице, ка оној заједници од које су
први људи отпали због свог греха.
Зашто је
важно да човек буде у заједници са Богом? – Зато што је Бог извор живота,
љубави, мира, и што је од Бога удаљенији човек не може остати жив. Зато је у
почетку и смрт ушла у људску природу, као последица удаљавања од извора живота.
И зато је Христос и дошао да нас врати у Заједницу, да сви они који се сједине
са Сином Божијим – победе и саму смрт, јер су једно с Њим. Речју, Христос је
дао Свој живот, да бисмо ми имали живот вечни у заједници са Њим. Како ту
заједницу остварујемо? – Тиме што чинимо све оно што нам је Он рекао, а то је
љубав према Богу и ближњима, и сједињавање с Њим кроз Причешће.
Али људи и
даље умиру? – Да, последице првородног греха нису поништене, смрт је и даље у
људској историји, али имамо слободну вољу да јој се одупремо. Можемо да с Оним
који је и саму смрт уништио да васкрснемо за живот вечни, после Његовог другог
доласка. Речју, Бог не сили нашу слободу. Ми смо сви адами и еве: имамо слободу
да једемо са забрањеног дрвета познања добра и зла и изаберемо вечну смрт, тј.
могу да избор добра и зла сасвим потчиним својој перцепцији и чиним оно што
сматрамо да је добро за мене, без обзира и на Бога и на друге. Последица тога
је смрт, јер удаљујем се од љубави и живота. Или могу да послушам вољу Божију и
једем са Дрвета Живота и живим вечно, тј. да се причешћујем Христом, напајам се
са извора живота, и своју вољу потчиним вољи Божијој: а Бог жели да волимо.
Исто је
важно истаћи да ми не волимо и не крећемо се сагласно вољи Божијој чисто зарад
интереса, да бисмо, ето, живели и после смрти. Ми волимо љубави ради саме,
крећемо се Христом јер Он живи у нама, волимо не тражећи ништа своје. Ко заиста
упозна Васкрслог Христа, Незалазну Светлост, не помишља да иде у мрак, и ако у
њега зађе, труди се да се ка Светлости што пре врати. Јер ту ће и препознати
себе, ту ће загрлити своје, ту ће видети пут којим иде, ту осећа да припада. Ми
не идемо у Цркву зато што обичаји тако налажу или се „ваља“ у тај празник.
Идемо у Цркву, и ми јесмо Црква, јер ту је наш дом, ту је Очева безгранична
љубав.
Нека
Васкрсли Господ обасја вером, надом и љубављу вас и све ваше. Христос воскресе.
Коментари