Узалуд сви
вулгарни "риалити" програми, бесмислене песме и испирање мозга које
свакодневно врши капиталистичка машина заједно са политичарима. Човек не може
да постане глуп, примитиван и диваљ због спољашњих утицаја. Он то постаје тек
кад се томе преда. Уместо што пљујемо по поменутим медијима и згражавамо се
туђим неморалом требали бисмо више да говоримо о великим људима и великим
делима. О херојима, борцима, доброчинитељима, мајкама, добрим лекарима, добрим
учитељима, о свима онима који не пристају да буду део тог полусвета. Следимо
њихов пример. Не загледајмо се у туђи пад, но причајмо на сав глас о туђој
љубави. Пуно ћемо се лепше и здравије осећати. И лакше ћемо се усудити на благу
реч, једноставан гест, лакше ћемо жртвовати своје време и труд за ближњег.
Таму не
треба негирати јер она постоји. Не можемо се претварати да је нема. Али њу ћемо
поразити ако сведочимо Светлост. Никад је нећемо поразити ако и сами мрачимо.
Тешко је
стање у нашој земљи, тешко је стање и у свету. Ко смо ми, шта смо ми да то
променимо?
Можемо
много.
Сваки дан
по мало.
Наш мудри
патријарх Павле је рекао да ће нам бити боље кад ми будемо бољи.
Стражаримо
над собом. Будимо ту за друге, колико год је до нас.
Врлина је
далеко већа од греха.
Бог је
неупоредиво силнији од сатане, смешно је то и поредити.
Исто тако
је смешно поредити љубав и зло.
Једно дело
љубави надвисиће хиљаде злочина. Један човек спреман да воли и учини далеко је
већи и важнији од хиљаде оних који лажу, краду, убијају.
Узалуд и
милиони грешника у медијима, око нас, међу нама.
Они нису
наш изговор, ни забава, ни предмет пажње. Занимају нас у мери наше жеље да се
промене на боље али ником се не намећемо.
Одговорност
да верујемо, надамо се, волимо и по томе поступамо - само је наша.
Нико нас не
може отровати ако одбијемо да попијемо чашу коју нам нуде.
А знамо из
које Чаше смо сви призвани да пијемо. И Чијим речима треба да верујемо и по
њима живимо.
Коментари