Недавно сам нешто читао и открио да сам психолошки ИНФЈ
тип личности. То би значило да сам интровертан, интуитиван, осећајан и склон
критици. Неко би рекао да је то одличан спој али није уопште. Међу онима који
се служе логиком си често најосећајнији, а међу осећајнима си најсклонији
критичком мишљењу. Желиш да си у друштву али не дуго јер сасвим дајеш себе и
треба ти време за само твоје мисли и осећања. Уредан си али само зато што носиш
хаотичност коју треба да уредиш и не успеваш увек. Чешће гледаш будућност него
садашњост; ниси спонтан, склон си
планирању али ниси уопште практичан. Или, што ми пријатељ давно рече "поп
међу панкерима, панкер међу поповима". Живи сукоб - стално. Људима
углавном ниси јасан до краја, и некад ти то одговара, а некад се осећаш усамљено.
Јасно, не може се ниједан човек сасвим сместити у један тип особе, као што се не може сместити у шаблоне 14 зодијачких знакова. И сам Јунг се оградио да је то угрубо, не може се личност ставити у калуп. Свако од нас је јединствен. Али ово ми је мало помогло да разумем ко сам, да ипак поштујем овај хаос који носим у себи а који "уређујем", осмишљавам и претварам у хармонију. Човек сам контраста и то је у реду. Бог ми је дао да то будем. Из тих контраста, из те унутрашње и спољашње борбе - може изникнути добар плод. Тако и сви остали, кад боље разумеју ко су и какви су, кад схвате да је много људи сличних њима, можда постану мање усамљени, мање забринути, опуштенији јер не морају, па и не требају да се ускаде са већином. Нека буду што јесу, што им је Бог дао да буду. Нека унесу дивну разлику и разоноду у свет, на свој начин. Нека буду ружни пачићи илити лепи лабуди, некима лудаци, другима зраци наде, нека штрче јер схватају да и јесу ту да штрче. Нека провоцирају кад треба и не прихвате да потисну сами себе зарад обзира према већини. Трње на ружи има своју улогу, као и лишће, као и цвет, као и тучак, као и корен. Различити смо и не бисмо смели да ускратимо себи улогу ако нам ју је Бог дао. Можемо убеђивати себе да ћемо живети боље ако будемо другачији, ако будемо други...Можемо постати бољи, али у ономе што јесмо - не можемо срљати против себе.
Треба човек прихватити себе и волети себе, да би могао да
воли ближњег свог као самог себе и Бога свим срцем, умом, снагом, мишљу својом
- СВОЈОМ. Не можеш волети Бога туђим срцем,
снагом, мишљу... Већ овим својим, Њиме дариваним, Њему прилазити.
И да, знам, да је 12 астролошких знакова, но у то не
верујем и не признајем.
Коментари