Чудна и неком комична запажања

Шта ми се недавно десило.

Скувао ја ручак, видим, масна ћасица од соли, нисам пазио, замастио. Плашим се, доћи ће мрави, узмем крпу да обришем. Видим још неке масне или чак прашњаве чиније. Рецимо, ћаса од каранфилића, ако три пута годишње ухватимо ту посуду, шта ће нам уопште посуда за каранфилић. Ал ајд, шта ћу сад с њом него да обришем. Но кад сам све побрисао, видим, није ни полица на којој све то стоји баш чиста, скинем полицу да је пребришем. Кад, онај украсни папир на полици некако се похабао, ред је да заменим. Кад сам заменио, видим да се се не слаже са осталима, морам сад све и са осталих полица у шпајзу да скинем, пребришем, заменим папир и вратим. Кад сам скинуо даске, приметим колико има прашине испод њих, неред у мојој кутији са алатом, поред лука нека стара луковина, напукла штипаљка, итд. Све ја то извадим, да усисам. Приметим и иза фрижера се ту завукло. Померим фриждер, нешто у њему паде како сам померао. Отворим фриждер, пала лименка пива. Но сад видим да је и та полица масна. Извадим све из фрижидера и оперем оне стаклене полице сирћетом, пребришем фриждер, бацим неки кечап којем је истакао рок. Усисам и иза фриждера али онда видим да је зид напукао.

Него да скратим причу, на крају оглетујем и окречим цео стан.

****

Скоро три сата сам седео у каучу, мало читао Шмемана, мало скроловао по телефону, и у врхунцу замишљености на мене паде голуб са полице са књигама. Питај Бога кад је и како је улетео кроз прозор. Ухватио сам га и ставио на прозорску даску или како се већ зове, да видим у каквом је стању - хвала Богу, добро је јер одмах, поприлично грациозно, одлете.

Чудом се не могу начудити како то да се нисам уопште уплашио, ни најмање, јер јесте мало изненађујуће да ти птица падне на главу, док си пријатно ушушкан у миру свог дома.

И драго ми некако било да је добро.

И да се није унередио нигде, ваљда није, идем сад да проверим...

**** 

Каже ми пре неки дан ученица, кроз смех: "Ви баш не волите тог јадног Шемсу."

А слушај сад контекст.

Махом кад уђем у учионицу, ђаци слушају тихо неку музику преко мобилног, па ја сваки пут кажем: "Гаси Шемсу, да се помолимо Богу."

Мислећи на Шемсу Суљаковић. Иако то, рекао бих, никад није била Шемсина музика, али ето.

Тако и ако неком зазвони случајно нека мелодија на мобилном, ја: "Гаси Шемсу, молим те."

Други кажу: "Гаси музику" или "Гаси тон", а ја увек "Гаси Шемсу", шта год се чуло. И памте деца, макар и неки немали појма о коме говорим.

Онда Шемсу често користим у причи, рецимо скорашње: "Не можемо ми ујутро у цркви да се сећамо Христових страдања, а одмах потом да слушамо Шемсу и пржимо ћевапе."

И сад дете стекло погрешан утисак да је не волим "тог Шемсу".

Реко, није, него мени Шемса прва алузија на оно славље кад се сасвим распиштољиш, оно крајње "удри бригу на весеље", за ритмично дизање руку увис као за вежбе физичког, или опет, оно трзање руку у колцету.... и често ми добар контраст за молитвену и радну прибраност и трезвеност. А против Шемсе немам ништа против као певачице, чак ми је и драга, а као човека сам неутралан, не знам ништа о њој.

 

***

 

Клише.

Кад се не слажем са нечијим коментаром испод мог текста и онда та особа каже како ми је повређена сујета.

Јер се не слажем са њом.

Други клише.

Кад ми особа са којом се не слажем каже да је већина теолога сујетна.

Јер се не слажу са њом.

****

 

Бацам синоћ смеће, срела ме комшиница, вели:

"Немој бацати смеће ноћу."

"Што?"

"Тако је један човек бацао смеће ноћу и после два месеца пао са скеле и погинуо."

Да се запиташ...

***

Недавно проспем кафу, реко, боље да обришем. Мислим се, ма зашто не бих олакшао жени и изненадио је, кад сам већ почео, да орибам цео стан. Орибам све, и онако задовољан и презнојен, ајд да отворим једно пиво. Узмем лименку, седнем на кауч, да отворим, пиво прсне! По мени, поду, каучу...

Жена откључава и улази у стан. Гледа ме како тражим крпу, гледа локвице и мрље, оставља неке кесе.

"Јутрос сам рибала цео стан."

****

На паковању кафе: "Количина је довољна за 10 шољица кафе".

Ја: једва скувао пет.

(Није до грамаже, но до љубави према јакој кафи.)

****

„Јуче сам јео кекс... И нашао сам траг јаја.“

„Не разумем.“

„Знаш кад пише на кутији – могући млеко или јаја у траговима?“

„Да...?“

„Е па ја сам видео... онако, трагић од јаја.“

„То не иде тако.“

„А како иде, лепо су те упозорили да су могући трагови.“

„Да, али то напишу ако је неко алергичан, зато што те смесе иду кроз исте машине, па је могуће у неким смешним промилима, да се, ето у тој некој првој тури затури нешт...“

„Траг, кажем ти.“

„Како траг, лупаш. Није ти то као да си угазио у јаје, па остављаш траг јаја по путу!“

„Осетио сам кад сам пробао.“

„Осетио?“

„Осетио, реко, па ово има укус трага јајета.“

„А можда си почео да кризираш, пост је при крају, па ти се једу и привиђају јаја...“

„Не, не, кажем ти, отворио кекс и лепо се види траг јајета.“

„Како то уопште изгледа?“

„Као траг јајета.“

„Као да се јаје котрљало по кексу, шта?“

„Не, не, има онај жуто бели трагић.“

„Као да је неко просуо кајгану по кексу?“

„Мада, опет, кад боље помислим, цео кекс је био тако жуто-бео.“

„Значи, зезаш ме од самог почетка.“

„Досадно ми нешто, да.“

****

Водитељ у јутарњем програму каже да је требао ићи сегмент који води неки лајфкоуч о томе како смршати и живети здраво, али да му није било добро, надају се да није ништа озбиљно, само онемоћао.

***

Што више посматрам свет и људе у њему, то ми је све више примамљива она идеја да одем с кером у шуму и вратим се, као и Света Петка, после 30 година, чисто да ме са'ране.

                                                                                ***

"Који су, попе, најгори сатанисти које си слушао?"

"А шта ја знам, не бих рек'о да је ико сатаниста... Ето, најгори су можда Рамштајн, волим три њихове песме и потрефило се да су текстуално нормалне. Тражио сам превод, да не испадне да певају о једењу људи или штатијазнам. Мада то ти певају и у "Хотел Калифирнија" а пуштају као позадинску музику док се скупљају сватови у сали."

"Најбоље слушати Јандрино јато"

"Па коно јес, тако му дође."

                                                                    ****

Ау, колико имамо историјских, политичких и војних стручњака на фејсу, па треба нас слати свуда где је криза, рат, пандемија, црна рупа, генетска истраживања, олимпијске игре, избор папе, додела Нобела, цепање атома, крунисање енглеске краљице, све најбоље знамо.

***

Не верујем, наравно,  у чакре али малопре сам појео толико љут црни лук да ми је прва асоцијација била "отвори ми се чакра": груну крв у главу, процури нос, суза из ока, поправи се расположење, бистрије размишљам.

**** 

"Извините, где су фармерке за мушкарце?"

"Гледате их."

"Ово је преуско. Имате ли фармерке за мушкарце?"

"Кажем вам, то су мушке фармерке."

"Да, али мени требају фармерке за мушкарце."

(Супруга ме ћушка: "Ајде, пусти девојку, она само ради ту".

"Знам, зато је и питам да ми помогне." )

Толико често показују поједине политичаре на телевизији да приметим кад се ошишају. Као да су ми укућани, Боже саклони.

                                                                                        ****

Враћам се аутом јуче из града, на радију почиње песма Билија Ајдола "Speed" (Брзина), пржи песма, одвалим до пања, и у том наиђе бака на бициклу коју нисам могао безбедно да претекнем. И тако, рока "Speed give me what I need", а ја возим у првој, једва и 10 на сат, иза баке са цегерима на бициклу.

***

Напољу минус 11, снег и поледица свуда, још снег веље, мрак, у центру града и околним улицама сам избројао петоро људи како возе бицикла тик уз моје ауто. Наравно, неосветљени. А ја смирен. У рај ћу само због сомборских бициклиста. Свети Марко Бициклотрпљиви.

***

Жена узела Милку са укусом Ореа, ја реко, какав је то хибрид, каква је то јерес, ђе су старе Галеб чоколаде са укусом чоколаде, све се изопачило.

****

Носим провидну кесу из Максија, поздравим комшију са "Здраво, комшо", он зверња у кесу.

"Опет пиво, а комшија?"

"Јес', звао бих те, али узео сам само четири." 

                                                                    ****

Сви смо ми будале, само се некима то не види.

                                                                                        ****

Излазим данас из цркве после Литургије и чујем како неко виче: "Змајеви, орлови, змајеви, орлови!"

Баш тако.

И ја идем да видим, шта се то дешава.

Кад оно неки лик продаје змајеве за децу, за пуштање низ ветар, али су сви у облику неког опаког орла. И онда он виче:

"Змајеви - орлови! Змајеви - орлови!"

И к'о за баксуз, нигде ветра није било, већ је онако шетао поред пијаце и вукао по бетону оног несретног змајаорла као да је куче.

Пролази девојчица и гледа, леп јој орао, али је збуњена.

"Змајеви-орлови, ајде девојчице, оћеш да пушташ змаја да лети?"

А дете се приби оцу ког држи за руку, сва збуњена, ем змај није змај, него орао, ем не лети.

Идем путем и смејем се на глас.

Како некад ситнице могу да ти улепшају дан.

Дошло ми да купим змајаорла.

                                                                                   *****

Прихватим захтев за пријатељство неком лику иако немамо заједничких пријатеља, реко, ајд, можда набасао на неки мој текст.

Прва порука у инбокс од њега: "Свака част, баш си се млад оженио".

Каква је то сад порука, шта му то значи, ајд да му видим профил. Имам шта и видети, тип се пући, оскудно одевен.

Блокирај га, мењај шифру, пери очи, пуштај Металику "Ride the Lighting".

                                                                                       ****

Што ја волим каву пити. Толико волим да пијем кафу да увече, кад легнем да спавам, једва чекам да се пробудим, да могу да пијем кафу ујутро.

                                                                                ****

Кад једем гирице, додатни је гушт ако сам с неким ко не једе главе, па ја поједем екстра главе, јер оне су баш баш хрскаве и слатке - ако их спрема добар кувар, јер поента гирица је да буду хрскаве. Мислио сам да за ову прилику усликам гомилицу гиричиних глава које сам смазао али није ми се дало прати опет руке, биле су масне јер се гирице једу рукама, а мобилни ми проклети тачскрин. Бољи је био онај на дугмиће, с овим не мере чоек ништа масно јести. Ово је накнадно додата слика с интернета, ја сам их испржио сласне и хрскавије, па их умочим у алеву. Једете ли ви главе гирица и других животиња или не можете да им једете лица, но само остатке тела? (Ако је неки веган увређен, поштујем ваш избор, но ја говорим о свом.)

****

Ено Б92 опет пушта неки филм ђе оће да убију дивног, породичног, згодног америчког председника зли терористи из ових наших крајева (можда баш ми, погани Срби). Ма ајмо, људи, нема смисла, ајмо и ми снимити неки филм ђе наш дивни Председник вози војни авион, игра кошарку, спашава децу из снежних сметова, пребија зле америчке терористе који оће да га убију, пије ракију са простим народом, уништи ванземаљску флоту која хоће да покори свет, а док бежи из експлозије коју им је подметнуо, оно се вије српска застава.

Каква друга сезона Бошковића, коме то треба, дајте неки тако акциони филм, да мало промовишемо праве вредности. Већ имамо пола сценарија.

                                                                           ***

Недавно се питам, више из доконости и шале, но озбиљно - како ћу бити запамћен као теолог?

Онда погледам који је мој текст најчитанији. "Причешће у току менструалног циклуса" убедљиво води са скоро 11 хиљада прегледа. Одмах иза тог текста је "Сме ли се купати на Огњену Марију" са две хиљаде; и нешто мање има "Не пожели жељу на богојављенску ноћ".

Све озбиљнија до озбиљније теме.

И онда резонујем, вероватно ће будућа поколења рећи:

"Јао, да, Марко Радаковић, то је онај теолог што је писао о томе смеју ли се жене причешћивати кад имају мензис."

"Јесте, и о купању у бањи на Огњену Марију је писао."

Можда, ако једног дана штампају збирку мојих текстова (а то ће, по свему судећи, бити постхумно), наслове исту "Причешће за време менструације и остали текстови".

А позади моја слика, она где се смејем. А и како да се не смејем.

Но, бројке не значе ништа, и само зато се и даље трудим око писања. Ко шиша бројке. Увек гледам квалитет пре него квантитет. А овде сам упознао многе квалитетне, добре људе, са многима остварујем и сарадњу.

Не знам што сам ово написао, ето, уз јутарњу кафу.

***

а: "Ајао, лепо је ићи по славама али мало напорно, знате."

Домаћини (крепали од умора): "Оћеш да прилегнеш мало?"

"Ма таман посла, да се успавам одмах."

Други гост: "Умори се човек од лепих утисака."

 "Јесте, драги људи, дружење, то и опушта... Ал ајд ти сатима седи и једи, није лако ни седети, знаш."

"Није лако седети."

  "Напорно. Ето, жено, видиш како си се ти лепо снашла."

Моја жена: (пере суђе са домаћицом):  "Снађи се и ти."

Ја: "Готово сад, прешла си ме. Али нека. Ми смо ти као Марија и Марта из јеванђељске приче. Треба то тако да буде разнолико."

Гост: "Како иде та прича?"

Ја: "Па да не дужимо сад, у суштини једни све раде док други седе и причају, али то је Христос благословио."

Гост: "Како то? Је ли то фер?"

Ја: "Па и ја се то често питам, није лако толико седети."