Постоје многи цитати светих отаца и стараца које се
деле друштвеним мрежама, а који, узети ван контекста, могу бити схваћени
погрешно. Морамо имати у виду да се већина
њихових записаних речи односи на
живот унутар манастира и намењена је људима који су узели на себе посебан облик
подвига. То нипошто не значи да је хришћанство подвојено, већ да не може исти
лек да се даје свима.
Не знам зашто особе које имају породице, децу,
посао, животна искушења, бриге, ишчитавају монашку литературу чешће но Свето
Писмо? Не кажем да је погрешно читати
монашка дела, напротив, корисно је, али морамо познавати контекст написаног и
коме је то упућено. У супротном, дешава се да верујући падне у неку врсту
чамотиње јер је, наравно, немогуће живети световним животом и испуњавати
правила и прописе које монах налаже монасима.
Човек створи лажну слику о себи, сматра да је грешнији но што јесте,
западне у неки нездрав перфекционизам, сили своју побожност и молитвеност и,
уколико његов парох на време не реагује, све људе (укључујући и себе) посматра
само као недостојне, грешне, наопаке. Од добронамерних и корисних речи неког
старца човек лако дође до неког чудног облика прелести. Прогутао је добар лек,
али лек, међутим, не одговара његовом
стању и стање се погоршало.
Наравно, особа зрела у вери може читати и уживати у
богатим мислима наших светих стараца и испосника, а при том и разлучити праву
дубину и лепоту њихових савета и созерцавања.
Коментари