Не. Ношење мараме има више културолошке него теолошке узроке. Свети апостол Павле налаже
женама ношење мараме у Првој посланици Коринћанима („И свака жена која се
гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је једно исто као и
ошишана“.1.Кор.11,5) , али то није учинио из неких теолошких разлога. У Коринту је постојао Афродитин храм са
храмовним, сакралним проституткама -свештеницама које су бријале главу. Зато
Павле налаже да жене носе дугачку косу (1.Кор. 11, 14-15). Исто, у паганским
ритуалима, жене би склањале вео (=мараму) кад би тобож падале у транс и
пророкавале. Павле забрањује било какву сличност са паганским ритуалима, и зато
упоредо са забраном гологлавости – у
истој реченици помиње и забрану пророковања и шишања до главе. Зависно од поднебља и културе, обријана
женска глава је у то време означавала храмовну проститутку, велику тугу због
смртног случаја или ознаку срамоте ( у
случају да је прељубница итд).
Посланица је писана пре скоро две хиљаде година, кад је
било уобичајено да се ношењем мараме исказује понизност и скромност. Девојка
без мараме би у то време привлачила пажњу. Опет, културолошка појава. Данас
је ношење мараме на богослужењу (и ван њега) женин лични избор и није
директно повезан са суштином вере, нити
због тога смемо икога осудити.
Постоје манастири у којима је прописана обавеза да жене носе дуге сукње и мараме, и то треба поштовати, будући да је
манастир предвиђен првенствено за монахе/монахиње. Устав и правила манастира,
просто, треба поштовати. Уколико се женска особа нађе у средини где је ношење
мараме , да тако кажемо стандард, иако није никакав грех ући у цркву гологлав,
пожељно је испоштовати културу одевања те средине. Не због теолошких, већ
културолошких разлога које, на жалост, многи бркају. Неће нико погрешити ако
оде у цркву без мараме, скромно и пристојно обучен. Не треба отићи ни у другу
крајност, те сматрати да су све жене под марамама прелесне, то јест, да се
горде и истичу своју побожност. Ношење мараме може бити ствар и породичног
васпитања, утицаја средине, навике, али
и искрене побожности и жеље.
И оно што је најважније, Бог је далеко више забринут за духовно стање особе, него за њен начин облачења (1.Тим, 2, 9-10). Они који носе мараму нека не осуђују оне који не носе, и обратно. Свако нека буде забринут за своје спасење, и своју побожност нека искаже на свој начин.
Сличан текст: Причешће у току менструације
ДОДАТАК: Растко Јовић у свом чланку "Место поноса и стида у ранохришћанској заједници" објашњава: "Мушкарац да се моли го- логлав било је у супротности са јеврејским обичајем, али складу са римском праксом,17 док је женско покривање главе у супротности са грчком традицијом. Будући да се већина хришћана скупљала у богатијим кућама, заједно су се састајали хришћани различитих друштвених и култур-них поднебља. Оно што је очигледно из свега наведеног јесте да је „откривена“ коса имала различите друштвене конотације за различите жене, не само због различитих култура, него и различитих социјалних статуса. И док је за богатије жене то значило у највећој мери при- лику за показивање, дотле је за жене са Истока означавало нескромност, бестидност. У најгорем случају, жена распуштене косе искази- вала је сексуалну заводљивост. Апостол Павле је испред себе имао тежак задатак да по- мири различите праксе унутар Цркве да би предупредио непотребне потресе." /ИЗ: Mesto stida i ponosa u religiji, filosofiji i umetnosti, Нови Сад, Београд, 2020.
Коментари
Piše da žene pokrivaju glavu zbog anđela. Je li i ovo aluzija na neko ranije verovanje među Korinćanima?