Зашто је Богу Оцу било потребно да Христос умре?

 

Није. Објаснићемо.

Пасха је, ако се сећате, празник посвећен изласку из Египатског ропства. Током ропства у Египту Јевреји као знак савеза са Богом кољу јагње и његовом крвљу шкропе довратак, да би тај знак видео анђео смрти и обишао те домове. У свим осталим (египатским) кућама је те ноћи умрло све што је прворођено. То је уједно и јасан знак да је била погрешна египатска пракса убијања новорођене јеврејске мушке деце. Јевреји су најзад пуштени али фараон се предомишља, шаље војску и сви присуствују чуду раздвајања мора. То је егзодус, излазак, Пасха. 

Након тог догађаја Јевреји вековима касније кољу јагње вече пре Пасхе, шкропе довратак, славе Бога, итд. Пасха се дочекивала 13. нисана (јеврејског месеца). Христова Тајна вечера је била вече раније  јер је знао да ће сутрадан Он постати ново Јагње, оно којим ће се помирити Бог и човек. Зато је хлеб и вино  Његово Тело и Крв. Чак ни не испија традиционалне 4 чаше вина на вечери, већ четврту испија на Крсту, пред саму смрт - тиме, у ствари, завршава вечеру и жртву.
Син је као Бог постојао вечно, са Оцем и Светим Духом. Али због нас узима људску пририоду и постаје сасвим Човек, иако је и даље био Бог (постаје Богочовек). Адам је на Божију вољу одговорио: „Не како ти, Боже, желиш, већ само како ја желим“. Себичност је заменила љубав. Кроз Адамов погрешан избор цела људска природа је остала подложна смрти. Смрт није била тек казна већ природна последица удаљавања од Извора живота. Христос узима људску природу и на Божији призив да воли говори: „Да“. И то је љубав која не тражи своје, љубав која се суочава са самом смрћу: волети толико да даш живот за другог. После Вечере Христос у врту моли Оца „Ако може да ме мимоиђе чаша ова (тј, страдање), али не како ја хоћу, већ како Ти желиш“. Са Христом и  у Њему побеђујемо и саму смрт.
Страдање на Крсту није само откуп за људске грехове. Христово страдање на Крсту је пре тога храбро прихватање Човека да изгуби све због љубави према људима, то је највећа пројава љубави у људској историји. То је враћање људске природе на место које је Бог од почетка желео да јој да: Бог је створио човека сличног Себи, да безусловно воли и даје себе другоме.
Христос је заиста телесно умро на Крсту и у исти дан био сахрањен, да би у недељу затекли гробницу празну. Нова Пасха: нови, већи Излазак из смрти у живот! Смрт је побеђена. Христос ју је победио, Његова љубав је поразила смрт. Само ако смо  у заједништву с Христом, и ми имамо шансу да с Њим живимо вечно. Зато је Причешће важно, то није тек симболично учествовање у Тајној вечери. Православље је веома конкретно. Христос је у Причешћу заиста са нама и ми у Њему. Тиме смо у Заједници Свете Тројице, у вечном животу. Христос је остварио нови егзодус, излазак из смрти у живот вечни. Ако волимо Бога и ближње, Царство небеско је заиста у нама, као што је и рекао. Али то није лако. Тај пут захтева наш крст, нашу безусловну љубав, наше сараспињање Христу. Одговорност је кључна ствар у Православљу: имамо одговорност да волимо. Љубав није тек осећање или врлина, то је конкретно делање за добробит другог, али и за добро нас самих. Речено је да волимо ближње као сами себе, дакле, постоји одговорност да волимо и себе на прави начин, да искористимо све дарове које нам је Бог дао; у служби другима, на славу Божију, изграђујући себе.
И зато можемо рећи да су Христово Страдање и Васкрсење, у ствари, један догађај величанствене и безграничне љубави Божије према човеку. Позив на веру, наду и љубав, позив на конкретно делање, позив на храбро прихватање одговорности живота и утеха да ће они који су спремни да воле у Христу поразити и саму смрт.
Желим вам да лепо дочекате наступајуће празнике, да не губите храброст и вољу у овим тешким временима, и да се искрено радујете знајући да су љубав и живот тријумфовали у Христу.
Волите и будите вољени. Христос је међу нама.





Коментари

Милијана Џодић каже…
Јесте и биће <3
Unknown каже…
Јесте и биће <3