Свети Димитрије је био војвода града Солуна. Нешто као данас градоначелник, с тим
што је имао и војна овлаштења. Управљао је благо и мудро, али тада добија
заповест од цара да прогони хришћане и присиљава их да се одрекну вере. Но
Димитрије то одбија, чак је и сам говорио како је хришћанин. Док се враћао из
рата, цар дође у Солун да провери зашто се његова наређења не извршавају. Тада
је Димитрије цело своје имање разделио сиромашнима и пошао голорук пред цара да
исповеди своју веру у Христа, због чега је бачен у тамницу и убрзо тамо и
убијен, и то док се молио Богу.
Свети Димитрије је један од великих сведока хришћанства. Они су увек
сведоци доследности, истрајности, човечности и храбрости. Сведоци Истине. И
зато њихова смрт није пораз, као што то није била ни Христова смрт на Крсту.
Њихова смрт је предворје победе која ће пуним сјајем засјати на Другом
Христовом доласку, кад се са њима сретнемо. И Димитрије ће остати узор и пример
како човек и у власти и високом достојанству мора да остане човек, да још више
зрачи врлином, да озбиљно схвата и трезвено тумачи тежину сопствених одлука, па
и по цену смрти. И никад да не скреће
поглед са Оног без Ког не би имао ни достојанство, ни живот. Многи се занесу
богатством, славом, силом, али Христов човек остаје Христов човек, где год био
и шта год радио. Димитрије је један од оних људи које ћу радосно целивати у
руку, ако ми Бог дарује да се сретнемо кад тај час дође.
Радуј се, свети Димитрије, и радујте се сви који га прослављате.
Коментари