Покајање


Метанија данас означава велики поклон који се обавља на одређеним деловима богослужења Великог Поста. У молитви учествује и душа и тело, и зато је клањање природан начин испољавања смирења и скрушености пред Богом. Али изворно метаниа - то је реч у Новом Завету коју смо ми превели као "покајање".

Грчка реч метанија (μετάνοια) коју ми преводимо као покајање, прецизније означава промену ума (мета -изнад+ нус-ум =метаниа). То је фундаментална промена размишљања која узрокује и промену живљења. Покреће другачији поглед на себе, на ближње, на Бога. Иако ово преумљење често полази од самопосматрања, критике и покајања, не задржава се само на томе. Свако покајање, сваки подвиг, свако Причешће, свако дело љубави порађа у нама новог човека, и узрастамо тиме у меру раста пуноће Христове (Еф.3,18). Кајање је битан елемент поста, јер потребно је смирење и храброст признати себи, Богу и другима своје грешке. Али то је само почетак - на ово се наставља жеља и искрен труд за променом на боље. Желимо да искористимо све шансе које нам је Бог дао, да препознамо своје пропусте, колико је могуће исправимо их, или се искупимо за њих, или замолимо Бога за опроштај и снагу да наставимо даље. Кључ је променити себе на боље, бити христолик. А циљ је прићи Христу што више. Нека је сретан почетак поста, нека нам је срећан пут ка истинском сретању себе и ближњих, ка сретању Бога. Праштајте ако је моја реч или поступак кога повредио.

Христос је међу нама.



Коментари