Пређи на главни садржај

АВДЕНАГО

БЛОГ МАРКА РАДАКОВИЋА

Претражи овај блог

садржај
богословље
приче
веронаука
о аутору
делатност ван интернета
снимци

Приказују се постови који одговарају претрази термина љубав

Прикажи све

Постови

Погрешне представе љубави и хришћанска агапe

новембар 20, 2023

богословље

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Страх од љубави

август 02, 2024

богословље мотивација

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Кад нас вољени повреде

децембар 14, 2023

богословље мотивација

+

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

КОНТАКТИРАЈТЕ АУТОРА

Име

Имејл адреса *

Порука *

Ознаке

апсурд
беседе
блог
богословија
богословље
веронаука
видео
Дака
дешавања
звук

календар
лекције веронауке
љубав
македонско
молитва
мотивација
отац Арца
патрологија
поезија
пост
предавање
приче
Свима сам био све
Филипово
хумор
Deutsch
english
italiano

Прикажи више Прикажи мање

архива

2026 17

2025 43
2024 94
2023 85
2022 98
2021 99
2020 43

Прикажи више Прикажи мање

Marko Radakovic Avdenago

Иди на профил

Пријави злоупотребу

ПОДРЖИТЕ РАД БЛОГА

информације о финансијcкој подршци

Популарни постови

Тужни осмеси

Јанко би седео сатима у нашој кући. Некада бисмо заједно одгледали филм, ручали, па би уз кафу седео код нас све до вечери. Док би одлазио, увек се захваљивао, дуго и срдачно, толико да би нам било непријатно. Био сам тек дечак, нисам знао због чега се захваљује. Да, понекад је био досадан, али био је необично драг. Причао сам с њим о музици и о филмовима, дивио се његовом знању и поштовао његов укус. Доносио ми је музичке касете и увек је притом излагао читав историјат бенда. Често ме је молио да пред њим пустим неку песму, да види моју реакцију и чује моје мишљење. Јанко је имао више тема са мном, дечаком, него са мојим родитељима. Бар се мени тако чинило. Знам да би причао пуно више са мојима кад сестра и ја не бисмо били у соби, али то су биле неке приче за одрасле. Можда прича о љубави, мислио сам. Доносио нам је понекад рибу. Био је страствен, мада не толико успешан пецарош. ,,Рибе су моји другари, ћуте, слушају и личе на мене. Још када бих и ја ћутао, а, па сви би били с...

Пауза

Онима који су изненађени мојим (ваљда) привременим одласком са друштвених мрежа, дугујем објашњење. Једноставно, имам сувише обавеза, посветио сам се стварима потребним да бих могао да нормално живим. Не видим икакав значајан лични напредак дуже од деценије писања на мрежама (ни као теолога и писца , ни уопште животно). Снаге су се истрошиле. Упркос подршци многих то није довољно да толико себе улажем и упоредо стагнирам. Овде ћу објављивати текстове, као што сам на самим почецима. Све раније текстове можете овде пронаћи, те се ништа значајно ни не мења. Можда неће имати толику прегледност али кога занима доћи ће и прочитати, и можда ће и с â м делити по друштвеним мрежама а и не мора, није ми то никад ни био циљ. Хвала свима који су ми пружали подршку, како лепим речима, дељењима, продуктивним разговорима, тако и повременим уплатама које су много значиле (разумљиво је ако све те подршке престану). Дошао сам до периода неког нездравог умора и сувише дуго т...

Сећам се времена...

Сећам се времена, делује далеко, древно, када бих желео нешто да сазнам и морао сам да се помучим да дођем до књиге за коју претпостављам да се бави том темом и онда бих већи део књиге прочитао и често не бих ни сазнао оно што сам желео али небројене друге ствари бих открио, и опет некако добро. Сећам се, било ми досадно, било 5 ТВ канала са небројеним репризама, књиге које су прочитане и некако сам више шетао, причао са људима... Причам и сада, али тада је то био читав маратон, читаво бинџовање разговора – мада тај термин тада није ни постојао. Не кад сам знао до зоре да причам са пријатељима и много смо се више некако смејали. Сећате се и ви, бар мало старији, кад дођеш у неко ново место, па питаш људе на улици за правац, они те пропитају и ко си и код кога идеш и кога имаш ту, неретко се и сретнете опет у другим околностима... Или их не питаш већ просто луташ новим селом, новим градом, путељком поред реке, губиш се и сналазиш. Раније сам више памтио улице, па и бандере, жбунов...

Омогућава Blogger