Син Божији се родио као Човек, и као Човек је поштовао је сва откривења и заповести предате у Старом Завету. Тако се у осми дан по рођењу обрезао и добио име, а у четрдесети је донет у јерусалимски храм. То што су Јосиф и Пресвета Богородица принели голубице као жртве указује на то да су били сиромашни (Левитска 12, 6-9), и да Христос није рођен као на било који начин привилегован. У храму их је срео „праведан и побожан“ човек по имену Симеон. У Светом Писму, а и уопште у хришћанском поимању, праведност не означава тик моралну одредницу, већ нешто много шире и дубље, то је постојано кретање оног који држи прав пут пред Богом, који, ако и с тог пута залута, на њега се увек враћа и држи га се. Надахнут Светим Духом, он препознаје Спаситеља обећаног његовим прецима. Да би се разумео истински значај овог догађаја, морамо имати и увид у то да је мисао водиља целог периода Старог Завета било ишчекивање Спаситеља (Месије) и месијанског раздобља. Цео Стари Савез, од Адама до Христовог уласка у историју, то је савезништво између јеврејског народа и Бога: они ће бити верни Његовим путевима, а Он ће им послати Спаситеља и обећано Царство. И сад можемо само да замислимо радост праведног Симеона, који својим очима види нешто што су хиљадама година пре њега многи ишчекивали и о томе пророковали! Стога није ни чудо да је његова химна „Сада отпушташ у миру слугу свога...“ надахнути спој више старозаветних стихова (Пс. 119, 11; Иса.9, 2; 42, 6, итд.) Предвиђа он да ће Спаситељ бити и светлост да просвећује незнабошце, а не само Израиљце. Но и болну тугу коју ће Богомајка проћи, док јој Син буде страдао. У храму је била и пророчица Ана која је објављивала посебност овог Детета и славила Бога (Лука 2, 23-39)
У начелу, Сретење није само празник сусрета старца Симеона и бебе Христа, то је на извесни начин и празник сусрета Старог и Новог Завета, својеврсног „сливања“ једног у други, јер се међусобно не одбијају и не негирају, већ Стари Завет у Новом остварује своје испуњење. У Старом се спасење најављује, у Новом оно долази, и то као Особа. „Видеше очи моје Спасење твоје“. То је доказ невероватне ширине и несагледивости богатства Божијег плана, који сеже од стварања света до његовог преображаја, од Адамовог стварања од праха до живота будућег века, а своје срце има у Богочовеку Христу.
Нека је срећан свима празник!
Марко Радаковић
Коментари