Млекопитатељница

 

Када сам као дечак први пут видео икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице, био сам мало саблажњен. (Ко не зна, сведено: саблазан би био шок од неког искуства због којег доводиш у сумњу своју или туђу веру.) Но често тако бива, да саблазан може да служи за очвршћење вере, онима са најсилнијом вером  напослетку је сасвим немогуће да се саблазне.

Шта ме је збунило? Како то да једна Богомајка се приказује на, сматрао сам, недоличан начин, и како се обоје приказују... па, сасвим људски.

Но ту и јесте одговор. И Богомајка и Христос су сасвим људи. Пресвета Богородица је обожен човек, а Христос је очовечен Бог, Богочовек. Сасвим су људи.Сама икона је настала у шестом веку, када су Цркву потресале јереси. Налазила се у манастиру Светог Саве Освећеног, који је био борац против јереси монофизитства, тј. учења да Христос има само једну, божанску природу. Монофизити су се, наиме, саблазнили самом идејом Оваплоћења, да Силни Бог може да уједно буде и човек, зависан од мајчине бриге и њеног млека. И то ова икона, поред осталог поручује. Тако је захвална жена Христу узвикнула: „Блажена утроба која Те је носила, и дојке које си сисао" (Лк 11,27).

Дојка није насликана у очекиваној пророрцији јер, за разлику од касније ренесансе, никада није био циљ да се истиче некакав сензационализам или реализам (што може одвести у неукус), но да се пренесе порука – као Мајка је дојила Дете, Христос је био сасвим Човек. Божија љубав није апстрактна, но сасвим конкретна, опипљива, протеже се и на духовну и телесну димензију, и на прошлост, и на садашњост, и на будућност – и врхуни у вечности. Спасење је конкретно, тиче се целог човека, и душе и тела, тиче се и природе, и Бог је дошао да спасе све.

Уједно је ова икона диван приказ мајчинске и синовске љубави коју су имали Богомајка и Христос, но и иначе, указивање на боголикост сваке искрене мајчинске љубави и старања.

Наш, Српски Свети Сава, добио је ову икону као дар од лавре Светог Саве Освећеног, код Јерусалима, и донео у испосницу у Кареји, на Светој Гори. Данас, у црквеном календару, видећете да је спомињемо на богослужењу,  због оног на шта и Кога он указује и ка којим истинама нас усмерава.

Марко Радаковић