Говоре ми - не би смео да слушаш хеви метал ако си православни хришћанин. А мени таква песма удари шамар, освести ме када се занесем, отвори ми очи када зажмурим, помери мишице кад помислим да одустанем, и ја не могу да кажем - не, ту нема Бога, и то треба сасвим одбацити.
Говоре ми - не би смео да читаш и гледаш хорор ако си православни хришћанин. А мене често хорор подсети чега је потребно да се плашим а чега не, и како да пред ужасима човечно реагујем, јер највећи сам непријатељ увек ја себи сам, и ја не могу да кажем - не, цео жанр је безбожан јер говори о безбожности, али он ми приказује, као најбоље библијске приче, шта је "плач и шкргут зуба", и колико мир значи.
Говоре ми - не би смео да волиш, читаш или пишеш сатиру јер то је ругање. А мени је често лакше да се насмејем злу у лице и тиме га умањим, да породе аспидине прикажем као породе аспидине, да би значај добрих, храбрих и постојаних најзад био очигледан ако се лажи и лицемерства извргну руглу.
Говоре ми свашта али ја све узмем са резервом. Не морамо сви да све разумемо и сви да све прихватамо. Али кад станем испред тебе, онакав какав јесам, воли ме или ме немој волети. Дружи се са мном или се немој дружити. То је сасвим у реду, и ја скоро свакодневно доносим такве изборе.
Али немој ми, тако ти свега, спочитавати своје идеје онога шта јесам или шта би било боље да јесам, да бих се назвао Христовим. Пусти, љубим те, Њега да ме загрли или да ме не препозна. Једнако ћу и тебе препустити истом сусрету. Немој ми ти говорити да ли сам Његов или нисам, због навика које имам или начина на који се крећем, облачим, играм или причам. Имаш свако право да ти се не свидим али немој да мислиш да се због твог мишљења ја или било ко други нећемо свидети ни Самом Богу.
Говоре ми свашта и ја некада слушам а некада, углавном, не слушам шта говоре.
Коментари