Дај ми, Боже, радости. Ставиле ми бриге руке у окове, те не могу подићи дланове, запљескати и грлити пуна срца. Ту је, преда мном, демон сутрашњице. Његово је лице страшно, јер је невидљиво, непознато и ја га чиним ужаснијим и мрачнијим. Његово лице је сваки мој страх и неизвесност; његова гримаса је моје тамно огледало, мој грех маловерја; црвоточина сумње у све туђе и све своје. Демон сутрашњице ми једе наду, а данашњица без наде није живот, те више не живим, но стрепим, не радујем се, но страхујем. И хулим, страшно хулим на дар живота.
Дај ми, Боже, радости. Маловеран сам и преплашен. Пружи руку да не потонем у олуји светова, знам да то можеш и да си ме и раније спасавао од мене самог.
Дај ми, Боже, радости, јер не може човек бити жив без ње.
И даље верујем у насмешеног Бога. Једино Он уништава демоне сутрашњице и шаље анђеле радости изнова, свакодневно.
Радујмо
се и веселимо се.
Сличан текст: Волети и радовати се као дете
Коментари