Најтоплији савет: не тражите себи духовнике на интернету. Tу можете послушати неко предавање,
користан разговор, духовну поуку. Сасвим је у реду да се с тим
људима понекад и уживо видите и поразговарате. Али нема никаквог смисла да ваш
духовник буде ко зна колико удаљен од вас, или да не можете да стигнете на ред
да разговорате са њим јер је, ето,
„популаран духовник“. Верујте ми, онај наизглед најобичнији свештеник који је
ваш парох или у вашем комшилуку, или онај непознати монах у изношеној мантији,
они су најбољи учитељи вере. Не уче вас, не усмеравају и не теше само речима,
већ целим својим односом према вама, другима, односом према себи и Богу. Не може то интернет толико пренети, не
може толико дотаћи човекову душу. Не можете ви попити кафу са јутјуб снимком,
нити знати какав је човек заиста док га не видите у заједничкој борби или
искушењу. Нема у Православљу „вере на даљину“, вера је конкретна, директна,
скоро опипљива. „Гладан бејах, нахранисте ме“, вели Христос, „кад год учинисте
овом најмањем“. Молимо се ми за људе које и тренутно не видимо, били телесно
живи или покојни, али и тај однос је поприлично конкретан јер љубав није
неодређена, у њој не идеализујемо вољене, она је и настала у конкретном односу
са конкретним личностима. А данас многи идеализују личности које су у медијима.
Нема вере из фотеље, мораш да приђеш људима, да се помучиш око њих, да их
волиш иако су некад наопаки, али знаш да ниси ни ти савршен. При том то не буде
сиљење, не радимо то из неких споља наметнутих моралних или религијских начела,
но зато што је Царство небеско у нама.
Исто тако, далеко је важније какви ћемо бити хришћани у својој
породици, цркви, комшилуку, на послу, на
улици, него како ћемо се представити као хришћани на интернету. Иако је,
наравно, важно и ту да се понашамо хришћански. При том, сви на интернету нешто
прећуткујемо или кријемо, било да су филтери на фотографијама који ће прикрити
бубуљицу или филтери у речима који ће сакрити колико не подносимо туђе
слабости, а толеришемо своје. И ја први не пишем све што ми је на уму и у
души, већину тога открију они који ме
лично познају и пред којима се отворим. Лични однос и заједничка животна
искуства је једини начин да заиста, сасвим упознате особу. У свим осталим
случајевима, познајете је у мери онога колико је спремна да покаже на
интернету. Код некога је то више, код некога мање, а многима немате појма ни ко
су јер скоро ништа истинито и искрено ни не објаве.
Не тражимо савршеног духовника јер
ту идеју савршености смо ми створили. Многи траже духовника који је савршено у
складу са њиховим идејама шта би он требао да буде, ни не марећи ко је он као
особа. Идеализовање било кога је нездраво, а нарочито свештених лица, то је
један од најлакших путева за прелест, некад и расколништво, па и јерес. Многи
као да имају неке своје инструменте којима премеравају нечију харизму, став,
понашање, речи, одлазећи често у небитне детаље. Као да бирају софу, а не
духовника! И, јасно, подложни су укусима тренутне моде, па би да имају софу
коју већина воли и има у својим домовима. У неком закључку, интернет је одличан
да човек нешто ново научи и да се оплемени и може да доведе до стварних
пријатељстава, у шта сам се уверио. Но проповед на интернету не може да замени
ону из нашег храма, као што ни «амин» у коментарима није једнак отпеваном
«амин» на Литургији. Свако добро.P.S. Неко ће рећи, иронично да ово пишем ја, који сам активан на интернету.
Тако је, активан сам као вероучитељ и ето, као неки писац , можете послушати и
моје предавање из катихизиса, можемо имати корисну преписку око ставова вере,
можемо се наћи на кафи кад нас пут нанесе да се сретнемо и можемо постати
пријатељи и мимо фејсбука. Али не могу ја, као вероучитељ, никако и нипошто
заменити оног вероучитеља који особи предаје у школи, као што ни моји ученици,
које виђам сваке седмице, не могу никако да се пореде са онима које усмеравам
на интернету. Моја мисија у учионици која се природно наставља на богослужење
има далеко већу важност него моја мисија на интернету. И сигуран сам да ће
сваки духовник присутан на интернету исто потврдити за своју парохију или
обитељ.
Марко Радаковић
Слични текстови: Не прави себи идола од духовника
Најтоплији савет: не тражите себи духовнике на интернету. Tу можете послушати неко предавање,
користан разговор, духовну поуку. Сасвим је у реду да се с тим
људима понекад и уживо видите и поразговарате. Али нема никаквог смисла да ваш
духовник буде ко зна колико удаљен од вас, или да не можете да стигнете на ред
да разговорате са њим јер је, ето,
„популаран духовник“. Верујте ми, онај наизглед најобичнији свештеник који је
ваш парох или у вашем комшилуку, или онај непознати монах у изношеној мантији,
они су најбољи учитељи вере. Не уче вас, не усмеравају и не теше само речима,
већ целим својим односом према вама, другима, односом према себи и Богу. Не може то интернет толико пренети, не
може толико дотаћи човекову душу. Не можете ви попити кафу са јутјуб снимком,
нити знати какав је човек заиста док га не видите у заједничкој борби или
искушењу. Нема у Православљу „вере на даљину“, вера је конкретна, директна,
скоро опипљива. „Гладан бејах, нахранисте ме“, вели Христос, „кад год учинисте
овом најмањем“. Молимо се ми за људе које и тренутно не видимо, били телесно
живи или покојни, али и тај однос је поприлично конкретан јер љубав није
неодређена, у њој не идеализујемо вољене, она је и настала у конкретном односу
са конкретним личностима. А данас многи идеализују личности које су у медијима.
Нема вере из фотеље, мораш да приђеш људима, да се помучиш око њих, да их
волиш иако су некад наопаки, али знаш да ниси ни ти савршен. При том то не буде
сиљење, не радимо то из неких споља наметнутих моралних или религијских начела,
но зато што је Царство небеско у нама.
Исто тако, далеко је важније какви ћемо бити хришћани у својој
породици, цркви, комшилуку, на послу, на
улици, него како ћемо се представити као хришћани на интернету. Иако је,
наравно, важно и ту да се понашамо хришћански. При том, сви на интернету нешто
прећуткујемо или кријемо, било да су филтери на фотографијама који ће прикрити
бубуљицу или филтери у речима који ће сакрити колико не подносимо туђе
слабости, а толеришемо своје. И ја први не пишем све што ми је на уму и у
души, већину тога открију они који ме
лично познају и пред којима се отворим. Лични однос и заједничка животна
искуства је једини начин да заиста, сасвим упознате особу. У свим осталим
случајевима, познајете је у мери онога колико је спремна да покаже на
интернету. Код некога је то више, код некога мање, а многима немате појма ни ко
су јер скоро ништа истинито и искрено ни не објаве.
Не тражимо савршеног духовника јер
ту идеју савршености смо ми створили. Многи траже духовника који је савршено у
складу са њиховим идејама шта би он требао да буде, ни не марећи ко је он као
особа. Идеализовање било кога је нездраво, а нарочито свештених лица, то је
један од најлакших путева за прелест, некад и расколништво, па и јерес. Многи
као да имају неке своје инструменте којима премеравају нечију харизму, став,
понашање, речи, одлазећи често у небитне детаље. Као да бирају софу, а не
духовника! И, јасно, подложни су укусима тренутне моде, па би да имају софу
коју већина воли и има у својим домовима. У неком закључку, интернет је одличан
да човек нешто ново научи и да се оплемени и може да доведе до стварних
пријатељстава, у шта сам се уверио. Но проповед на интернету не може да замени
ону из нашег храма, као што ни «амин» у коментарима није једнак отпеваном
«амин» на Литургији. Свако добро.P.S. Неко ће рећи, иронично да ово пишем ја, који сам активан на интернету.
Тако је, активан сам као вероучитељ и ето, као неки писац , можете послушати и
моје предавање из катихизиса, можемо имати корисну преписку око ставова вере,
можемо се наћи на кафи кад нас пут нанесе да се сретнемо и можемо постати
пријатељи и мимо фејсбука. Али не могу ја, као вероучитељ, никако и нипошто
заменити оног вероучитеља који особи предаје у школи, као што ни моји ученици,
које виђам сваке седмице, не могу никако да се пореде са онима које усмеравам
на интернету. Моја мисија у учионици која се природно наставља на богослужење
има далеко већу важност него моја мисија на интернету. И сигуран сам да ће
сваки духовник присутан на интернету исто потврдити за своју парохију или
обитељ.
Марко Радаковић
Слични текстови: Не прави себи идола од духовника
Коментари