Све што нас тера
у зависност је лоше и треба да избегавамо или се сасвим од тога удаљимо. Сведоци
смо да млади данас сувише времена проводе пред компјутером и то махом није реч
о креативном раду, већ о игрицама. Ако није реч о зависности, повремено играње
билијара на интернету или нека Зума не може да штети, чак су неке студије
показале да могу и да користе, нарочито оне логичне игре.
Проблем су
сувише насилне игрице. Донекле је сасвим разумљиво да децу, нарочито
тинејџерског узраста, привлаче насилне и мрачне теме јер узрастају и тек се
заиста упознају са тим светом, па им је донекле табу тема и желе да
"чачкају", при том испитујући сами себе. Чак ни то не мора бити
штетно АКО ЈЕ У НОРМАЛНОЈ ДОЗИ и ако пре тога не постоји велики расцеп између
реалности и количине насиља игрице с једне, и узраста детета са друге стране.
Рецимо, никако један седмогодишњак не би смео да игра игрицу где је реално приказано
сурово насиље. Мада је реалност насиља у игрицама толико велика да је упитно
колико су добре за било кога. Скоро смо сви као тинејџери волели акционе
филмове и хороре, но сасвим сигурно да се данас граница доброг укуса много више
прелази него раније. Треба бити обазрив. Студије исто тако показују да особа
може да се "привикне" на насиље уколико га сувише гледа или игра, па
да смањи количину страха или језе коју би насиље у нормалним околностима изазвало.
То доводи до тога да у стварном животу особа не буде свесна реалне опасности и
последица својих дела. Навикли су да у игрици последице нису стварне, погинеш,
имаш нови живот; док у стварности не можеш да скачеш са зграде на зграду без последица,
рецимо. Насилне игрице такође смањују и емпатију. Ако неко по цео дан гледа како људи гину,
макар и у игрици, мозак некако "искључи" сагледавање и правих особа
као правих. Сви, па и прави људи полако постају ботови (то су «ликови» из игрице). Губи се њихово сагледавање као сложених личности са емоцијама,
интелигенцијом и циљевима, они постају нешто што нас забавља (или нас оомета у
нашем путу ка циљу).
У суштини,
најважније је утицати да не дође до зависности од овог медија и да садржај није
неприлагођено насилан за учеснике. Поставићу и презентацију којом се служим у
школама, а они који су стручнији по том питању слободно нека ме допуне или
исправе.
Коментари