"(А Господ рече): С киме ћу, дакле,
упоредити људе овога рода, и коме су слични? Слични су деци што седе на тргу и
довикују једни другима говорећи: Свирасмо вам, и не играсте; нарицасмо вам, и
не плакасте. Јер је дошао Јован Крститељ који хлеба не једе нити вина пије, а
ви говорите: Демон је у њему. Дошао је Син Човечији који и једе и пије, а ви
кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима. И
би оправдана премудрост од све деце њене." (Лк. 7, 31-35)
Христос упоређује савременике као размажену
децу која се играју и желе да други плешу како они свирају и други да плачу
како они наричу. Не занима их нико други, но очекују да се сви прилагоде
њиховим жељама. Кад им је дошао Свети Јован Претеча који је живео строго аскетски,
оптужили су га да то није нормално, да је демон у њему. Кад је дошао Син Божији
Који је прилазио, јео и пио са грешницима, оптужују Га да је изелица и
пијаница, те да је грешник јер се с грешницима дружи. То је, дакле, слично оном
"Свијету се не може удовољити". Људи одбацују и саму могућност
постојања различитих начина на које Господ призива људе к Себи. На крају
Христос поручује да је оправдана мудрост деце Мудрости - овде се мисли на
Божанску Мудрост, Софију - Логоса Божјег. Христос, дакле, говори о Себи. Матеј
преноси слично, да је мудрост оправдана њеним делима (Мт. 11,19). Суштина је
иста: мудрост, осуђена од ускогрудих и размажених, увек ће на крају истрајати и
бити оправдана. Као што су се некад љутили они који су певали, а Јован им није
играо, или који су нарицали, а Христос није с њима плакао, тако и данас многи
желе да Христови следбеници (на првом месту клирици) буду баш оно што су они
замислили да буду: уцвељени туговатељи или радосни лајфкоучеви. А све то по
њиховој жељи, по њиховом ћефу.
Ма немој.
Марко Радаковић
Сличан текст: О светима и нама
Коментари